I NEKROZE

I NEKROZE

To su simptomi bilj. bolesti, koji nastaju izumiranjem pojedinih ć., grupa ć. ili čak celih biljaka, a manifestuju se na sl. načine:

OSPIČAVOST – nastaje izumiranjem pojedinih ć. ili grupa ć. lisnog tkiva; tako da ova mesta dobijaju

izgled sitnih sivih ospica sa nešto tamnijim rubom obično; prečnik ovih ospica je do 4 mm.

Mycosphaerella maculiformis (2 n.f. Cylindrosporium castaneicolum, Phyllosticta maculiformis) p.kesten

Mycosphaerella hippocastani (n.f. Septoria aesculicola) – ospičavost lišća divljeg kestena

Mycosphaerella microsora (n.f. Cercospora microsora) – ospičavost lišća lipa i breza

Mycosphaerella morifolia (n.f. Cylindrosporium mori) – ospičavost lišća duda

Mycosphaerella populinum (n.f. Septoria populicola) – ospičavost lišća topola

PEGAVOST – nastaje usled izumiranja ć. lisnog tkiva, a takva mesta dobijaju izgled pega i njihov prečnik je veći od 4 mm; nekrotirani delovi lista na kraju ispadaju tako da na listu ostaju šupljine.

Guignardia aesculi (n.f. Phyllosticta sphaeropsoidea) – sušenje lišća divljeg kestena

Drepanopeziza punctiformis (n.f. Marssonina brunnea) – mrka pegavost lišća topole

PEGAVOST DUŽ NERAVA – karakteriše se izumiranjem lisnog tkiva oko gl. i bočnih nerava; gljiva izaziva izumiranje kada se javi na početku segmentacionog perioda – mladih izbojaka i listova

Venturia populina (n.f. Pollaccia elegans) – prolećno opadanje lišća topola

Venturia tremulae (= V. macularis), (n.f. Pollaccia radiosa) - prolećno opadanje lišća jasike

Gnomonia veneta (n.f. Gleosporium nervisequm, n.f. Discula platani, n.f. Sporonema platani, n.f. Micostroma platani)

- pegavost duž nerava, antrahnoza platana

CRNA KATRANASTA PEGAVOST – pri izumiranju lisnih delova dolazi do pojave karakterističnih crnih pega; ove pege ustvari predstavljaju strome gljive u kojima se obrazuju njena plodonosna tela; ovo je više estetski ružno nego što stvarno šteti bilj.

Rhytisma acerinum (n.f. Melasmia acerina) – katranasta pegavost lišća javora

ANTRAHNOZA – naglo izumiranje mladih izbojaka i lisnog tkiva; infekcija nastaje na početku veg. perioda i praktično izaziva zakržljalost; mladi izbojci i listovi izgledaju kao sparušeni na početku vegetacije, a ako se javi kasnije onda se manifestuje kao pegavost duž nerava

Gnomonia veneta (n.f. Gleosporium nervisequm, n.f. Discula platani, n.f. Sporonema platani, n.f. Micostroma platani)

- pegavost duž nerava, antrahnoza platana

Venturia populina (n.f. Pollaccia elegans) – prolećno opadanje lišća topola

Venturia tremulae (= V. macularis), (n.f. Pollaccia radiosa) - prolećno opadanje lišća jasike

Sphaeropsis sapinea (= Diplodia pinea) – sušenje izbojaka bora

SUŠENJE BILJAKA – može nastati usled faktora neparazitske prirode (suša, mraz) i tada bilj. može da se oporavi i parazitske prirode (gljive) i tada bilj. ne može da se oporavi; ovakvo sušenje nastaje kada:

v   hife gljiva zapuše sprovodne sudove – micelija prodire u drvo, brzo se razvija i hife prodiru u sprovodne sudove i zapušavaju ih; pored ovog meh.dejstva hife luče i toksične mat., koje nadražuju okolne parenhimske ć. i one kao odgovor formiraju tile (gumozne materije); bilj. ih stvara da bi zaustavila dalje širenje gljive, ali istovremeno one blokiraju i sprovodne sudove, prekidaju tok min. mat. i vode od korena do lišća i dolazi do sušenja bilj.

Verticillium albo – atrum – verticiloze

Ceratocystis ulmi (=Ceratostomella ulmi), (n.f. Graphium ulmi) – holandska bolest bresta

Ceratocystis fagacearum (= Endoconidiophora fagacearum), (n.f. Chalara quercina) – sušenje hrasta

Ophiostoma roboris (2 n.f. Graphium roboris, Cladosporium) – sušenje hrasta (traheotiloza)

Ceratostomella quercus – sušenje hrasta (traheotiloza)

Ceratostomella merolinensis – sušenje hrasta (traheotiloza)

do sušenja dolazi i zato što gljiva luči fermente reduktaze, koji pretvaraju nitrate, koji se normalno nalaze u bilj. sokovima, u nitrite, koji su jako toksični za zeljaste organe i kada dođu do peteljke lista dovode do koagulacije protoplazme u ć. peteljke i dolazi do nekroze i naglog sušenja lista

v     gljive izazivaju trulež korena – pa to dovodi do sušenja biljke

Armillaria mellea – trulež ksilema korena i bela vlaknasta trulež beljike

Heterobasidion annosum (= Fomes annosus) – trulež žila i srčike četinara

Phytophthora cambivora – mastiljava bolest pitomog kesena (truležnica korena)

CRVENILO BOROVIH ČETINA – četine u početku dobijaju jednolično crvenkasto smeđu boju, a kasnije potamne; u završnoj fazi četine opadaju, pa se ovaj simptom naziva i osipanje borovih četina

Lophodermium pinastri (n.f. Leptostroma pinastri)

Lophodermium seditiosum (n.f. Leptostroma sp.)

Lophodermella sulcigena (= Hypodermella sulcigena), (n.f. Hendersonia acicola)

CRVENA PRSTENASTA PEGAVOST ČETINA

Scirrhia pini (= Mycosphaerella pini), (n.f. Dothistroma pini) – crvena prstenasta pegavost četina bora

napada preko 50 vrsta borova i napada četine iz prethodne vegetacije, ali u slučaju jačeg napada može da 

napadne i one iz tekuće vegetacije

CRNA PAUČINAVOST ČETINA

Herpotrichia nigra (=Herpotrichia juniperi) – crna paučinavost četina planinskog bora i smrče

NEKROZA KORE – izumiranje ć. kortikalnog tkiva (kore)

Cryptodiaporthe populea (n.f. Dothichiza populea) – nekroza kore i sušenje topola

Valsa sordida (n.f. Cytospora chrysosperma) – nekroza kore topole

Nectria cinnabarina (n.f. Tubercularia vulgaris) – nekroza kore lišćara

Phomopsis pseudotsugae (= Phacidiopycnis pseudotsugae) – nekroza kore duglazije

POLEGANJE PONIKA – do nekroze dolazi u nivou korenovog vrata tako da bilj. pod oštrim uglom padaju na zem.; problem u rasadnicima, staklarama

Phytophthora omnivora – poleganje ponika, trulež klice po klijanju semena, trulež korana bilj. mlađih od 1 god.

Pythium debaryanum – poleganje ponika, trulež semena, trulež klice pri klijanju semena, trul. korana bilj. ml. od 1 god.

Fusarium sp. – trulež semena, trulež klice po klijanju semena, poleganje ponika, trulež korena bilj. do 1 godine starosti

Botrytis cinerea (= siva plesan ) – trulež korena, poleganje ponika

Rhizoctonia solani - trulež klice po klijanju semena, poleganje ponika, trulež korena bilj do 1 godine starosti

KRIVLJENJE IZBOJAKA BORA

Melampsora pinitorqua – krivljenje izbojaka bora (bor + topola)

izaziva nekrozu ovogodišnjih (mladih) izbojaka i ukoliko su ti izbojci nedovoljno razvijeni gljiva ih prstenuje i suši, ali ako je izbojak dovoljno ojačao dolazi do nekroze samo jedne str. izbojka i ova str. prestaje sa rastom, dok dr. str. nastavlja i zbog toga se izbojak krivi ka nekrotičnom delu; kasnije se izbojak ispravlja i dobija se karakteristično zakrivljenje u obliku slova S

II atrofije

Nastaju ili kao posledica umanjene deobe ć. (hipoplazija) ili umanjenog volumena ć. (prava atrofija). Manifestuje se kao:

NANIZAM – zakržljalost cele bilj. bilo pod uticajem nepovoljnih uslova spolj. sr., bilo pod uticajem virusa ili nakog dr. parazitnog organizma

HLOROZA, MOZAIK, ALBINIZAM – u osnovi ovih atrofija leži nestvaranje tj. nestanak hlorofila, pa je hloroza delimično nestajanje hlorofila, mozaik parcijalno isčezavanje tako da se zeleni delovi l. tkiva smenjuju sa hlorotičnim (obično ga prouzrokuju virusi kod cveća), a albinizam je totalno odsustvo hlorofila

DEGENERATIVNE PROMENE- mogu nastati u pojedinim organima tako što se grupe ć. pretvaraju u sluzaste ili smolaste mat. – histoliza ili tako što dolazi do iščezavanja čitavih tkiva pod uticajem gljiva uzročnika alveolarne (korozivne) truleži

Xantochrous pini (= Trametes pini, Fomes pini) – crvena (mrka) prstenasta trulež bora

Lenzites saepiaria – mrka prizmatična trulež građe četinara

Heterobasidion annosum (= Fomes annosus) – trulež žila i srčike četinara

POJAVA KADA SE KOD VIŠIH BILJ. UMESTO PLODOVA JAVLJAJU SKLEROCIJE ILI MASA SPORA – sklerocije su loptaste tvorevine, koje su sastavljene od gusto isprepletanih hifa

Tilletia tritici – glavnica pšenice (umesto zrna sklerocije)

iii hipertrofije

Nastaju kao posledica povećane deobe ć. (hiperplazija) ili povećanog volumena ć. (prava hipertrofija). Dolazi do krupnih deformacija pojedinih delova bilj. kao i do pojave nenormalnih izraštaja na bilj.

KLOBUČAVOST I KOVRDŽAVOST L. TKIVA – nastaje pod uticajem parazitnih gljiva, koje stimulativno deluju na l. tkivo tako da dolazi do povećane deobe i volumena ć., a delovi u kojima nema gljive se i dalje normalno razvijaju; ova uvećana deoba je samo privremena, kasnije ovi delovi gde je gljiva izumiru i opadaju, a na listu se javljaju šupljine

Taphrina aurea (= Taphrina populina) – klobučavost lišća topole

TUMORI – nastaju kao posledica dejstva fitopatogenih bakterija

Bacterium tumefaciens – razvija se u zem. i ostvaruje infekcije kroz ozlede korena; usled njene akrivnosti dolazi do povećane deobe ć. meristemskog tkiva tako da se obrazuje veće ili manje izrasline, koje podsećaju na tumore kod životinja

GUKE – izrasline nepravilnog oblika, najčešće na brezi; njihov uzrok nije tačno utvrđen, ali se pretpostavlja da nastaju usled faktora neparazitske prirode

RAK RANE – mogu biti neparazitskog porekla (pod uticajem mraza ili sunca) i parazitskog (pod uticajem gljiva); ovakve gljive ostvaruju infekcije kroz ozlede na kori, a do formiranja rak rane dolazi tako što od mesta infekcije počinje da se širi micelija, koja zahvata i susedna zdrava tkiva kore, like i kambijuma; ovaj tkiva postaju nekrotirana (izumiru), a zdrave ć. kambijuma reaguju tako što se intenzivno dele stvarajući oko obolelog dela 1 prsten meristema tj. kalusno tkivo; gljiva opet sl. god. napada ovu zonu, a ć. kambijuma kao reakciju stvaraju ponovo kalusno tkivo i ovo se ponavlja iz god. u god., rana se proširuje, a kao krajnji rezultat javljaju se otvorene rak rane kod kojih se jasno zapažaju koncentrične zone naizmeničnog nadiranja gljive i pojačane aktivnosti kambijuma; mogu da se jave i zatvorene rak rane tj. posle nekog vremena rana može da bude delimično ili skroz prekrivena novoformiranim regenerativnim tkivima, ali ne i stvarno zalečena; gljiva ostaje najčešće aktivna i dalje bez obzira što se to ne vidi tako da se deformacije i dalje sve više povećavaju i kao krajnji rezultat javlja se izumiranje ili slabljenje delova bilj. iznad rak rane; još jedna štetna posledica rak rana je što one predstavljaju mesta preko kojih truležnice mogu da ostvare infekciju

Nectria galligena (n.f. Cylindrocarpon mali) – višeg. otvorene rak rane lišćara

Nectria coccinea (n.f. Cylindrocarpon candidum) – bolest kore bukve (rak rane)

Cryptodiaporthe populea (n.f. Dothichiza populea) – nekroza kore i sušenje topola

Endothia parasitica (= Cryphonectria parasitica) – endotioza, rak kore pitomog kestena

Lachnellula willkommii (= Dasyscypha willkommii), (n.f.) – rak na arišu

Valsa sordida (n.f. Cytospora chrysosperma) – nekroza kore topole

Gremmeniella abietina (= Scleroderis lagerbergi), (n.f. Brunchorstia pinea) – suš.grana i stabala bora

Melampsorella caryophyllacearum – veštičine metle i rak na jeli (jela + fam. Caryophyllaceae)

Cronartium ribicola – rđa kore petoigličavih borova (bor + Ribes sp.)

Cronartium flaccidum (= C. asclepiadeum) – rđa kore dvoigličavih borova (bor + zeljaste bilj.)

VEŠTIČINE METLE – mogu biti neparazitske prirode (lišće tj. četine su iste boje, oblika i veličine kao i na ostalim granama) i parazitske prirode (četine su manje, svetlije i na njima se u određeno doba god. pojavljuju reproduktivni org. gljive koja je izazvala ove simptome)

Melampsorella caryophyllacearum – veštičine metle i rak na jeli (jela + fam. Caryophyllaceae)