ZNAČAJ PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA U BILJNOJ PROIZVODNJI

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo , Novi Sad

Višegodišnjie izostavljanje primene mineralnih đubriva u biljnoj proizvodnji pokazalo je ogromni značaj ove agrotehničke mere na visinu , stabilnost i kvalitet proizvoda. Dalje povećanje vrednosti biljne proizvodnje moguće je po dva osnova. Prvo je podizanje proizvodnje po jedinici površine, što je vezano sa podizanjem nivoa korišćenja mineralnih đubriva a drugo je promrena setvene strukture u korist industriskih biljaka, povrća i voća. Podizanje nivoa i kvaliteta proizvodnje nije moguće bez podizanja primene đubriva.

Očuvanje plodnosti zemljišta obzirom na efekte đubrenja, veoma često se svodi na primenu azota (N) , fosfora ( P₂O₅ ) i kalijuma ( K₂O). Unutar biogenih elemenata, odnosno makro i mikroelemenata. Ova tri elementa koja se koriste u đubrenju imaju najveći značaj, jer snažno pojedinačno i zajedno u harmoničnom odnosu deluje na povećanje prinosa ( Tab 1.).

Tab. 1. Povećanje prinosa za 1 kg upotrebljene aktivne materije hraniva ( N,

P₂O₅, K₂O) posle 25 godina izvođenja ogleda ( “Večiti ogled” -

černozem , Rimski Šančevi )

AZOT 

Unutar N, P i K najveći efekat ima azot . Azot se u zemljištu nalazi u obliku organskih i mineralnih jedinjenja. Ukupan sadržaj N u zemljištu je 0 - 0,3 % , a od toga samo 2 - 3 % je u neorganskom obliku u kome ga biljke mogu usvajati . Biljke usvajaju azot ( N) u obliku NO₃ ^- i NH₄ ⁺ .

Azot u zemljište dospeva :

Biološkom azotofiksacijom koja moče biti simbiotska i nesimbiotska

Elektrohemijskom fiksacijom u atmosferi

Unošenjem u zemljište organskih i mineralnih đubriva

Za stvaranje visokog prinosa pored azota ( N ) koji dospeva u zemljište neophodna je primena azotnih đubriva koja se dele na :

Svaki od navedenih oblika azotnih đubriva ima određenih prednosti. One se sastoje u obliku i efikasnosti azota, koncentraciji azota u đubrivu, vremenu njegove primene , vezivanja za adsorpcijski kompleks zemljišta ili dužini veremenskog perioda u kome primenjeno đubrivo obezbeđuje gajenu biljku azotom.

U nedostatku azota rastenje biljaka je znatno smanjeno. Biljke su niže i usled usporenog rasta stablo i grane su tanje. Žita se slabije bokore, a porast listova je smanjen. Znaci nedostatka prvo se uočavaju na najstarijim listovima . Oni postaju svetlozelene, a kasnije žuto zelene boje. U odmakloj fazi nedostatka azota odumire vrh lista zatim ivice, da bi se na kraju ceo list osušio. Nedostatak N deluje na usporen rast nadzemnog dela, skraćuje se vegetacioni period, biljke pre vremena obrazuju generativne organe koji su manji i lošijeg kvaliteta . Otklanjanje ovih simptoma otklanja se primenom azotnih đubriva.

FOSFOR ( P )

U zemljištu fosfor se nalazi u organskom i mineralnom obliku. Ukupna količina je 0 - 0,5 % i od ove količine na organski fosfor dolazi 20 - 40 % , dok je mineralni oblik fosfora dominantan oblik u zemljištu.

Prvi vidljivi simptom nedostatka fosfora je prestanak rasta. Akutni nedostatak izaziva nestanak zelene boje listova i povećanje sinteze antocijana usled čega listovi postaju crvenkasti, crveno -ljubičasti ili tamnopurpurni. Pojava antocijana na donjim listovima i stablu posebno je svojstvena strnim žitima i kukuruzu. Kasnije ova boja prelazi u bronzanu, mrku i javljaju se nekrotične pege, listovi se postepeno suše i opadaju. Prvi simptomi se uvek javljaju na najstarijim listovima.

Fosfor se u zemljištu nalazi u obliku H₂PO₄ ^- , HPO₄^{2- i} PO₄^3- jona. Učešće pojedinog jona u ukupnoj količini mineralnog oblika fosfora je u funkciji reakcije sredine (pH). Na hemijsku sorpciju fosfora pored pH, značajan uticaj ima prisustvo Fe, Al i Ca jona i priroda sekundarnih minerala gline. Regulator količine pristupačnog fosfora u zemljištu su upravo joni Al i Fe u kiselim i Ca u netralnim i alkalnim zemljištima.

KALIJUM ( K )

Kalijum je element koje biljke usvajaju u približno istoj količini kao i azot, a pojedine biljke iz grupe tzv. Kolofitnih biljaka usvajaju kalijum ( K) u najvećoj količini

( šećerna repa , krompir, duvan, vinova loza i dr. )

Pri nedostatku kalijuma rastenje biljaka je usporeno, a zatim potpuno prestaje. Prvi vidljivi simptomi uočavaju se na starijim listovima na vrhu lista i duč ivice lista . Vremenom broj nekrotičnih pega , čija boja može biti bela, žuto-mrka ili mrka se povećava. Širi se prema sredini lista i rub lista se savija nadole. Usled nedostatka kalijuma biljka brzo vene, neotporne su na visoke temperature i nedostatak vlage.

U zemljištu se kalijum nalazi u obliku jona K⁺ . Količine kalijuma u zemljištu su 1,5—2,5 % , što bitno zavisi od tipa zemljišta.

Oblik kalijuma koji će biti primenjen zavisi od manje ili veće osetljivosti - tolerantnosti gajenih biljaka na Cl ^- jon u zemljišnom rastvoru. Tako npr. duvan, vinova loza , povrće - kupusnjače, nisu tolerantni na prisustvo Cl ^- jona u zemljišnom rastvoru poreklom iz KCl , te se kao sirovina za proizvodnju kompleksnih NPK đubriva za ove biljne vrste koristi K2SO4 ili K, Mg - sulfat za biljke koje zahtevaju i veće prisustvo Mg u zemljišnom rastvoru ( krompir , voće dr.) .

Primena mineralnih đubriva koja daje povećanje visine prinosa može dati i neženjene efekte ukoliko se đubrivo primenjuje u količinama većim od potreba gajenih biljaka. Zbog toga bi trebalo aktivirati sistem kontrole plodnosti zemljišta (agrohemijske analize) i upotrebe đubriva , kao naučne osnove za primenu đubriva.

Nažalost , primena mineralnih đubriva (tab. 2) pokazuje da smo sa 114 kg /ha NPK đubriva (1985 god.) spali na ukupnu primenu NPK na cca 25 kg/ha (1998 god.).

Tab. 2 Primena mineralnih đubriva i odnos hraniva u SR Jugoslaviji

Iz odnosa biogenih elemenata vidljivo je da pada učešće P i K u đubrenju, a raste učešće N u primenjenoj količini đubriva. Takva tendencija nije dobra jer istraživanja stanja plodnosti pokazuju porast učešća niže obezbeđenih klasa zemljišta P i K .

Tab. 3 Obezbeđenost zemljišta Volvodine u lakopristupačnom fosforu i

kalijumu ( 1990 god) u % po klasama obezbeđenosti

Pre 1990 godine imali smo primenu P i K na nivou oko 60 kg/ha da bismo zadnjih godina imali primenu od oko 6 kg/ha . Ako se podsetimo da pšenica prinosom od 3 t/ha koliko je prema statističkom godišnjaku bio prosečan prinos zrna pšenice unazad 10 godina, iznese 42 kg P₂O₅ i 70 kg K₂O, odnosno za 10 godina 420 kg P₂O₅ i 700 kg K₂O, tada vidimo koliko je naše zemljište osiromašilo u ovim biogenim elementima .

Postavlja se pitanje gde je rešenje za ovaj problem. Jedino je rešenje stimulisanje primene potrošnje mineralnih đubriva, na bazi poznavanja osobina zemljišta i gajene biljke odnosno potpunim funkcionisanjemsistema kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva uz uvođenje nove savremene informatičke tehnologije u ovu oblast. Podizanje nivoa potrošnje mineralnih đubriva je moguće jer pojedujemo dovoljne kapacitete za njihovu proizvodnju, koji se sada nedovoljno koriste. Kapaciteti koji su građeni i za značajan deo bivše Jugoslavije, omogućuju da industrija đubriva zadovolji sve domaće potrebe , i deo đubriva izveze.