Akreditiv

Akreditiv (Letter of credit), predstavlja instrument plaćanja kojim se banka izdavalac (akreditivna banka) obavezuje da će po nalogu nalogodavca, a na osnovu ugovorenih dokumenata, obaviti plaćanje ili ovlastiti drugu banku da izvrši plaćanje korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvrši prenos novca. To je jedan od najsigurnijih i najcescih vidova placanja, stiti i prodavca i kupca.Prodavca stiti na nacin da ukoliko ispuni sve uslove, dobice svoj novac jer mu to garantuje akreditivna banka, koja, ukoliko nalagodavac ne ispuni obaveze, ona ih izmiruje. Kupac je siguran da ce dobiti onu vrstu robe i pod onakvim uslovima koje je nalogom precizirao, ukoliko svi ti uslovi nisu ispunjeni on tu robu ne mora da plati.

Za dobijanje akreditiva se podnosi zahtev za otvaranje akreditiva, prilozi se profaktura ili ugovor i nalog za otvaranje akreditiva.Analiza uslova za otvaranje akreditiva i obezbedjenje su isti kao za kredit i bankarsku garanciju.

Akreditivni posao predstavlja složen pravni posao u kome učestvuju:

• nalogodavac za otvaranje akreditiva,
• akreditivna banka,
• korisnik akreditiva,
• druga banka.

NALOGODAVAC ZA OTVARANJE AKREDITIVA je kupac robe, odnosno kupac uvoznik u međunarodnoj kupoprodaji (može biti i investitor radova). Njegove obaveze su: da obezbedi odgovarajuće akreditivno pokriće, da plati naknade za rad i troškove, da bez prigovora preuzme honorisana akreditivna dokumenta, ako po spoljnom izgledu odgovaraju akreditivnim uslovima.

AKREDITIVNA BANKA je, po pravilu, banka koja se nalazi u zemlji nalogodavca akreditiva. Ona za račun nalogodavca, a u svoje ime, otvara akreditiv. Njene obaveze su: da blagovremeno otvori akreditiv, da otvoreni akreditiv odgovara uputstvima nalogodavca, da podneta korisnikova dokumenta pažljivo pregleda i ako ustanovi da po spoljnom izgledu odgovaraju uslovima iz ugovora, da ih primi, a u suprotnom slučaju da ih odbije ili zatraži naknadna uputstva kako da postupi, da primljena dokumenta najkraćim putem dostavi kupcu, odnosno da sa njima postupi u skladu sa primljenim uputstvima.

KORISNIK AKREDITIVA je prodavac robe, odnosno izvoznik-prodavac u međunarodnoj kupoprodaji (izvođač radova).

DRUGA BANKA se u akreditivnom poslu često pojavljuje, naravno, sa sedištem u zemlji korisnika akreditiva. Njena osnovna uloga je da obavesti korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvoren akreditiv kod akreditivne banke. Ona predstavlja i solidarnog dužnika, jer pored akreditivne banke, ona preuzima samostalnu i neposrednu obavezu da isplati akreditiv korisniku.

Nalogodavac se sa korisnikom akreditiva, tj. kupac sa prodavcem, da će za uvoz robe platiti akreditivom. Nalogodavac odlazi u banku i banci podnosi ZAHTEV ZA OTVARANJE AKREDITIVA, u kom je sadržano prema kome, na koji iznos, rok i sl. Nalogodavac mora imati sredstva na računu za plaćanje akreditiva. Banka izdaje nalog za otvaranje akreditiva i šalje banci korisnika, tj. avizirajućoj banci, SWIFT nalog, kojim se potvrdjuje da je akreditiv otvoren, a koja opet obaveštava kupca da je akreditiv otvoren.

Kupac šalje robu i šalje dokumenta preko avizirajuće banke, pa banke nalogodavca (akreditivne), stižu do korisnika koji sa njima podiže robu.

Nalog sadrži:

• podatke nalogodavca i korisnika;
• rok važnosti kareditiva;
• iznos i valutu;
• način plaćanja (po viđenju, negociranjem(samo u Japanu), odloženo (do carine, do skladištenja, do kretanja proizvoda, ali onda od tog dana počinje valuta), akceptiranjem;
• vrstu;
• podatke o mestu i vremenu otpremanja utovara;
• paritet, tj. ko snosi troškove i šta je u cenu uključeno (bitno kod daleko istočnih zemalja);
• opis robe;
• pečat;
• potpis;
• CIP, CIF (osiguranja-u ceni naših proizvoda se nalazi osiguranje).

SET KRITIČNIH DOKUMENATA VEOMA BITNO!!!

Da bi bio isplaćen korisnik treba da prezentuje:

FAKTURU (3 originala i 3 kopije);

TRANSPORTNI DOKUMENT; CHR-za drumski saobracaj, Airway Bill, AWB-za avio transport, multinacionalni transportni dokument (vise vidova transporta), Railway bill-za zeleznicu i dr.

KAD ĆE PREVOZ BITI PLAĆEN;

DOKUMENT OSIGURANJA (sertifikat ili polisu);

DOKUMENT O SANITARNOJ ISPRAVNOSTI (ukoliko se npr. radi o hrani) i I SERTIFIKAT O POREKLU I KVALITETU;

PACKING LISTA – otpremnica, koliko robe poslati 40 dana od datuma kretanja robe, korisnik treba da prezentuje dokumenta da bi uzeo robu i bio isplaćen (po viđenju, odloženo ili na datum valute), a najkasnije do isteka akreditiva.

Šta god da se desi, radi se izmena akreditiva. Npr. kad korisnik vidi da će kasnije isporučiti, on javi nalogodavcu da uradi AMANDMAN, tj. ispravku akreditiva.

Akreditiv postaje sredstvo placanja o roku dospeca(moze biti odmah ili je naveden u ugovoru broj dana).

Elementi akreditiva su:

- podaci o nalagodavcu;

- broj akreditiva (kad se odobri onda se upisuje);

- podaci o korisniku;

- banka korisnika;

- racun ili sada IBAN;

- SWIFT code;

- datum izdavanja;

- rok vaznosti akreditiva; veoma bitan podatak,u tom roku moraju biti prezentovana dokumenta od strane korisnika akreditiva.

Izvori prava akreditiva

Način poslovanja po akreditivima, kao i način poslovanja s ostalim instrumentima PP u Jugoslaviji obavlja se prema odredbama i pravilima Međunarodne trgovinske komore u Parizu koja je 1933. godine u cilju Međunarodnog jednoobraznog regulisanja odnosa i plaćanja između kupca i dobavljača donela, između ostalog, i ¨Jednoobrazna pravila i običaje za dokumentarne akreditive¨. Sa usavršavanjem i razvojem međunarodnog PP vršeno je usavršavanje tih jednoobraznih pravila i kom cilju je od 1933. do danas vršen veći broj revizija, a poslednja revizija je urađena 1993. godine.

Kao dopunski izvor prava za dokumentarne akreditive javljaju se i Incoterms pravila (koje je izdala Međunarodna trgovinska komora).

Značaj akreditiva

Međunarodni akreditiv predstavlja veoma značajno sredstvo plaćanja. Pored toga, on je i važno sredstvo obezbeđivanja potraživanja, pri izvršenju određenih usluga ili kod kupoprodaje robe.

Međunarodni akreditiv služi i kao sredstvo za razmenu novca u međunarodnim plaćanjima, omogućava uzajamno kreditiranje, a pri prenosu akreditiva ili otvaranju podakreditiva i finansiranje značajnih poslova i međusobnih prebijanja i dr.

Vrste akreditiva

nostro i loro

opozivi i neopozivi

prenosni i neprenosni

jednokratni (obični) i rotativni (revolving)

domicilni i u inostranstvu

konfirmirani i nekonfirmirani

akceptni

podakreditiv

sa crvenom klauzulom

sa zelenom klauzulom

Nostro i loro

Nostro akreditiv se otvara po nalogu domaćeg kupca u korist inostranog prodavca.

Loro se otvara po nalogu inostranog kupca u korist domaćeg prodavca.

Opozivi i neopozivi

Razlika je u čvrstini obaveze koju akreditivna banka uzima u odnosu na prodavca (izvoznika).

Prenosivi i neprenosivi

Kod prenosivih, korisnik ima pravo da zahteva od banke koja treba da izvrši plaćanje, akceptiranje ili negociranje da akreditiv potpuno ili delimično stavi na raspolaganje jednom ili nekolicini drugih korisnika.

Jednokratni (obični) i rotativni (revolving) akreditiv

Jednokratni se gase po iscrpljenju akreditivnog iznosa, a rotativni se koriste za obavljanje niza poslova između preduzeća u stalnom odnosu.

Domicilni i u inostranstvu

Domicilni (u zemlji) – isplata akreditivnih dokumenata vrši se u zemlji domaćeg uvoznika ili izvoznika. Akreditiv u imostranstvu – akreditiv se isplaćuje u zemlji inostranog uvoznika/izvoznika.

Akceptni dokumentarni akreditiv

Predstavlja vrstu akreditiva kod kojih se zahteva akceptiranje trasirane menice od strane akreditivne ili konfirmirajuće banke ili nekog drugog trasata. Npr. Kupac iz Srbije kupuje od inostranog prodavca robu, s tim što do visine fakturisanog iznosa vuče menicu na neku poznatu banku iz prodavčeve banke, koja će takvu menicu uz predaju određenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i o roku honorisati. Da bi se ovaj akcept zaista i dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca, u navedenom slučaju se najčešće događa da npr. kupac iz Srbije otvori akceptni dokumentarni kareditiv, a preko korespodentne srpske banke u prodavčevoj zemlji. Otvaranjem ovakvog akreditiva, prodavac će dobiti pismeno neopozivo obećanje banke svoje zemlje, da će mu, ukoliko u roku važenja akreditiva podnese odgovarajuća akreditivna dokumenta, da će mu ista banka u zamenu za njih, akceptirati menicu, koju će inostrani prodavac zadržati kod sebe, do njene dospelosti ili će istu pre roka dospelosti dalje eskontovati.

Podakreditiv

Predstavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim što se on javlja u slučajevima kada nije dozvoljeno prenošenje akreditiva sa jednog na drugog korisnika. Ciljevi koji se postižu prenosom akreditiva, mogu se realizovati i otvaranjem tzv. podakreditiva, pod kojim se podrazumeva dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca, na osnovu posebnog sporazuma o pokriću, izdaje banka u korist drugog korisnika.

Dakle, prodavac koristi neki već postojeći akreditiv koji je otvoren u njegovu korist, kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva, na način da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Na taj način, banka ima izvesnu sigurnost da će svoja sredstva uložena u finansiranje podakreditiva moći da naplati iz prvog, odnosno osnovnog akreditiva.  

Podakreditivna banka mora da vodi računa da honoriše (isplaćuje, akceptira i otkupljuje) samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od banke koja je izdala glavni akreditiv. Ovde su odstupanja, kao sto smo naveli, moguca od akreditivne sume, jedinicne cene, skracivanja roka isporuke i roka vaznosti akreditiva.

Akreditiv sa crvenom klauzulom

Njom se korisnik akreditiva ovlašćuje da može da podigne unapred, kao akontaciju, izvestan deo akreditivnog iznosa i bez podnošenja akreditivnih dokumenata. Tada se isplaćene akontacije, kasnije, prilikom podnošenja akreditivnih dokumenata uračunaju u konačnu akreditvnu isplatu. Razume se da će ovakve vrste akreditiva otvarati nalogodavci samo onim nabavljačima u koje oni imaju poverenje. Pri unošenju crvene klauzule u dokumentarni akreditiv, to se može učiniti na dva načina, kao ¨clean¨ ili ¨unsecured red clause¨, na osnovu koje se banka obično u sedištu nabavljača ovlašćuje da agentu ili nabavljaču, isplati određeni iznos novca samo uz podnošenje priznanice o prijemu novca ili kao ¨coverd¨ ili ¨secured red clause¨, gde se prilikom isplate akontacije banci moraju od strane agenta ili nabavljača, predati neka zaloga, kao npr. skladišni listovi o robi i sl.

Potrebno je istaći da se potpuna sigurnost ne postiže ni sa ovom unetom klauzulom, jer će banka morati, kada nabavljač bude sakupio celokupnu pošiljku robe, da njemu povrati skladišne listove, kako bi on robu otpremio. Tada banka može uzeti od klijenta pismenu izjavu da će mu on po otpremi robe predati otpremna transportna dokumenta. Kod akreditiva sa crvenom klauzulom, rizik snosi akreditivna banka, odnosno njen nalogodavac kupac-uvoznik.

Akreditiv sa zelenom klauzulom

Najčešće ga koriste u trgovini vunom u Australiji. I kod akreditiva sa crvenom klauzulom, kao i zelenom, omogućava se korisniku akreditiva, bez predaje akreditivnih dokumenata (najčešće robnih i transportnih dokumenata), dobijanje avansa, s tim što se kod akreditiva sa zelenom klauzulom (koja je inače u tekstu akreditiva otkucana zelenom bojom) zahteva da prodata roba bude uskladištena u bančino ime.

Stand by akreditiv – nastao je u Americi, jer je njima poslovanje sa bankarskim garancijama bilo zabranjeno u jednom momentu, pa je bankarska garancija u stvari, stand by akreditiv, ali se lakse naplacuje (ne moze da bude opozvan). Koristi se u posebnim uslovima.

Broj akreditiva-broj predmeta / L/C no.:

Nalog za otvaranje akreditiva

Application for opening/amendment of Letter of Credit

Molimo Vas da za nas racun otvorite dokumentarni akreditiv u korist

I/We ask you to open/amend Letter of credit in favor of

Ovim se slažemo da predmetni akreditiv bude otvoren us skladu sa Uniform Customs and practice for Documentary Credits 1993 Revision, ICC Publication No.500.

Hereby we agree that Letter of Credit in question is opened in conformity with Uniform Customs and practice for Documentary Credits 1993 Revision, ICC Publication No. 500)

Kontrolu potpisa izvršio   Pečat i potpis Nalogodavca

Control of the signatures done by: Ordering customer’s stamp & signature

Korespodentni i kontokorentni odnosi

Korespodentni odnosi podrazumevaju najniži mogući stepen odnosa koji dve banke mogu da imaju. Banke stupaju u kontakt jedna sa drugom putem e-maila ili časopisa i jedna o drugoj dobijaju najosnovnije informacije kao što su: sedište, ime, osnivači banke, upravljačka tela, stepen ovlašćenja, finansijski izveštaji, organizaciona šema. Ove informacije su bitne da bi banke bile upoznate jedna sa drugom i da bi se, ukoliko postoji potreba, stupilo u viši speten odnosa, a to su kontokorentni odnosi.

Kontokorentni odnosi su viši stepen odnosa između dve banke. To znači da jedna banka preko druge obavlja platni promet, tj. otvara račun kod nje. Takođe podrazumeva razmenu swift adresa tj. swift ključeva i ovo stvara obavezu držanja odgovarajućih sredstava kod druge banke. Kontokorentni odnosi su skupi i banka, ako ne mora, uvek će gledadi da ima što manji broj kontokorentnih odnosa. Npr. ako jedna banka ima određeni broj klijenata u Nemačkoj onda banka može da otvori račune u svim bankama u kojim njeni klijenti imaju račune ali može i da otvori račun u jednoj, vodećoj banci koja ima najšiju mrežu filijala, koja ima kontokorentne odnose sa tim drugim bankama. Onda ovo za banku i nije toliko skupo.

Ovlašćenja banaka

Banke mogu imati: malo, srednje i veliko ovlašćenje.

Malo ovlašćenje – ono ne košta ništa i ne pruža ništa. Ovakva ovlašćenja daju pravo za vršenje menjačkih poslova i poslova prikupljanja štednje. Dakle, to je neka štedno-kreditna zadruga ili menjačnica. Oni ne plasiraju sredstva i ne obavljaju platni promet sa inostranstvom.

Srednje ovlašćenje – da bi ga dobili mora da se plati 5 miliona evra. Sa njim se postaje banka. Osim kredita, prikupljanja depozita ima mogućnost i obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (akraditivi, garancije prema korisnicima u inostranstvu). One moraju da stupaju u kontokorentne odnose sa bankama u inostranstvu.

Veliko ovlašćenje – košta 10 miliona evra i podrazumeva sve što podrazumeva i srednje ovlašćenjeali i povlačenje velikih kreditnih linija iz inostranstva tj. džambo kredita (u milionskim iznosima za tačno određene svrhe) od međunarodnih svetskih institucija. Banke izdaju kredite pod tačno određenim uslovima koje uslovljava ta kreditna linija, one samo dozvoljavaju protok tih sredstava kroz svoje sisteme, uz određeni profit.

Devedesetih su naše banke uzimale te kredite i povećavale javni dug (zaduženost celog finansijskog sistema). Kasnije su banke prodavale svoja ovlašćenja da bi produžile svoj životni vek.