IZVESTAJ EBRD ZA 2006. ZA SRBIJU I CRNU GORU

IZVESTAJ EBRD ZA 2006. ZA SRBIJU I CRNU GORU

Evropska banka za obnovu i razvoj je osnovana 1991. godine u Londonu u doba propadanja sovjetskog komunizma i raspada SSSR-a kao podrska novostvorenim drzavama u stvaranju novog privatnog sektora. Danas je njena delatnost prosirena na sve drzave od Centralne Evrope do Centralne Azije putem velikih investicija. Naime, EBRD je najveci pojedinacni investitor u nasoj regiji i mobilise znatne strane direktne investicije nezavisno od svog finansiranja. U posedu je 60 drazava i dve internacionalne vladine institucije. Omogucava finansiranje projekata za banke, industrije i preduzeca, a koristeci svoje bliske veze sa vladama u regionu trudi se da podstakne zakone koji ce podrzati poslovnu sredinu. Jedan od principa EBRD nalaze da ona radi samo sa zemljama posvecenim demokratskim principima. Ovo je deo jakog politickog uticaja povezanim sa svim EBRD investicijama.

Prema zvanicnom manifestu EBRD se bori za:

Strukturalne i sektorske reforme

Konkurenciju, privatizaciju i preduzetnistvo

Jake finansijske institucije i zakonske sisteme

Razvoj infrastrukture potrebne za podrsku privatnom sektoru

SRBIJA

Na predstavljanju “Izvestaja o tranziciji 2006” 12. decembra glavni ekonomista EBRD Piter Sanfi je izjavio da je Srbija ponovo lider po brzini sprovodjenja reformi medju zemljama u regionu Jugoistocne Evrope sa privrednim rastom od priblizno 6.5%. Precizirao je da je u regionu, po visini direktnih stranih investicija, Srbija sa oko 4 milijarde eura druga iza Rumunije koja je ove godine prikupila priblizno 8 milijardi eura od ukupnih 20 milijardi eura ulozenih u region. Upozorio je na prekomerni rast potrosnje i veliki defiit tekuceg platnog bilansa koji bi mogli da postanu problem kada se smanji priliv novca od privatizacija i investicija.

Napredak u strukturalnom reformisanju

Liberalizacija i privatizacija

Nakon dve zvanicne runde pregovora zavrsene sa uspehom, integracija Srbije u evropske strukture je zaustavljena. Razlog ovome je losa saradnja izmedju Vlade Srbije i Haskog tribunhala (ICTY- international criminal tribunal for the former Yugoslavia). Evropska komisija je izlozila svoju spremnost da nastavi pregovore nakon ostvarenja pune saradnje Srbije i ICTY-a.

Tokom 2005.-e vise od 200 kompanija je privatizovano putem aukcije i istim ritmom je nastavljeno tokom 2006. Privatizacija malih preduzeca se privodi svom kraju u 2007.

Nekoliko velikih industrijskih preduzeca je pripremljeno za privatizaciju putem tendera, ukljucujuci Naftnu industriju Srbiju (NIS) i RTB Bor.

Tender za RTB Bor raspisan je 1. septembra, dokumentaciju je otkupilo 16 kompanija, a ponudu je dostavilo pet firmi i konzorcijuma. Tenderska komisija odlučila je da u trci za kupovinu Rudarsko topioničarskog basena Bor ostanu tri učesnika, a odluka o najboljem ponuđaču biće doneta 22. decembra. Najvišu cenu, 400 miliona dolara, ponudio je rumunski Kuprum, sledi konzorcijum londonskog ORN ivent fond i kiparskog Ist pointa Zorana Drakulića, koji je spreman da plati 340,1 milion dolara dok je najnižu cenu od 288 miliona dolara istakao kiparski Amalko limited. Kuprum je ponudio najvišu cenu na tenderu, ali ugovor o preuzimanju imovine koji su predložili nije u skladu sa našim zakonima, pa će najverovatnije ta ponuda biti odbačena. S druge strane, Amalko je dostavio nanjižu cenu za RTB, ali sa ulaganjima u rudnike, kopove, topionicu i rafinaciju, vrednost njihove ponude dostiže 740 miliona evra. Nažalost, taj deo se ne boduje.

Crna Gora – Privatizacija u CG je naprednija u odnosu na Srbiju i u toku su prodaje poslednjih velikih kompanija u drzavnom posedu. Osim vise tendera raspisanih u turistickom sektoru, najvaznija je prodaja Niksicke zelezare firmi MN Speciality Steels iz UK. Za razliku od Srbije, CG je nastavila pregovore sa EU u septembru 2006. i prijavila se za clanstvo u WTO.

Poslovno okruzenje i konkurencija

Iako je tokom 2005. i 2006. relativno puno uradjeno na papiru, predstoji veliki napor da se novi zakoni uvrste i primene. Novi zakon o konkurenciji je stupio na snagu u seotembru 2005. predvidjajuci osnivanje nezavisne komisije za zastitu konkurencije, ali je ova odgovornost sredinom 2006. jos uvek bila na Ministarstvu trgovine, turizma i ugostiteljstva. Takodje primena novih zakona o stecaju i privrednim drustvima je bila spora u 2005.-06. Preko 1000 slucaja stecaja je registrovano do marta 2006., ali samo mali deo je obradjen, odrazavajuci sa jedne strane spor napredak u obucavanju novih ovlascenih administratora za stecaj, a sa druge strane nedostatak politicke volje za primenu ove instance.

Crna Gora – Poslovno parvo je relativno dobro koncipirano i nova preduzeca se mogu registrovati za 4 dana uz nominalnu vrednost od 1 eura. Medjutim, procedure za dobijanje dozvola mogu biti opterecujuce i podlozne sitnoj korupciji. Cak i uz odluku za osnivanje nezavisne komisije za zastitu konkurencije u martu 2006., napredak je i ovde spor i gotovo nijedan spor nije obradjen.

Infrastruktura

4. aprila 2006 privatnu kompaniju Mobtel je efektivno preuzela drzava, a zatim je preimenovala u Mobi63 i prodala Telenoru iz Norveske u avgustu 2006. Ocekuje se porast konkurencije u sektoru mobilnih telekomunikacija i pojava treceg operatera.

U sektoru fixne telefonije nije napravljen veci pomak jer je Telekom Srbija, ciji je vecinski vlasnik drzava, zadrzao monopol.

U sektoru za puteve tokom 2005. je privatizovano 20 od 25 (80%) kompanija za odrzavanje. Takodje, JP Putevi Srbije je postalo odvojeno javno preduzece od Ministarstva Saobracaja i Veza Republike Srbije. Ukupan prihod od putarina prevazilazi troskove odrzavanja.

Crna Gora – infrastrukturne reforme su od sektora do sektora neujednacenije nego u Srbiji. Dok je privatizacija u sektoru telekomunikacija gotova, u sektoru energetike se tek krece sa pripremama za privatizaciju Elektroprivrede Crne Gore. Znatan neiskorisceni potencijal je stimulisao rekonstrukciju dve nove hidroelektrane.

Finansijski sektor

U vazne privatizacije tokom protekle godine spadaju privatizacije Niske, Panonske i Vojvodjanske banke kao i manjinskog udela u Nacionalnoj stedionici. Ovo je dovelo do pada drzavnog udela bankarskog kapitala sa 32% u 2005. na 21% u 2006. Dalje, znacajna dokapitalizacija sa 25% kapitala od strane EBRD se odigrala u prvoj polovini 2006. u jednoj od najvecih drzavnih banaka Komercijalnoj banci (67% drzavno vlasnistvo) u pripremi za njenu privatizaciju 2009. Ova banka je ubedljivo na prvom mestu po prikupljenoj deviznoj stednji gradjana (450 miliona eura), a njena trzisna vrednost je oko 400 miliona eura. Direktor EBRD-a za Srbiju Dragica Pilipović-Čefi izjavila je da je ta banka u Srbiji u ovoj godini investirala 273 miliona evra i kao najvažniji posao ocenila dokapitalizaciju Komercijalne banke sa 70 miliona evra.

U sektoru osiguranja, Narodna Banka Srbije je povukla licence kompanijama koje ne zadovoljavaju potrebne standarde. U medjuvremenu Agencija za osiguranje depozita je stavila na prodaju vise osiguravajucih kompanija ukljucujuci DDOR osiguranje, drugu najvecu kompaniju. Veliki broj svetskih osiguravajucih kompanija je bio zainteresovan za javnu aukciju (nemački “Allianz” i “VHV Gruppe”, francuski “AXA” i “Grupama”, švajcarski “La Baloise”, češka “Pojistovna”, grčki “Ethniki”, italijanski “Generali” i “Fondaria SAI”, belgijski “KBC”, slovenački “Triglav” i austrijski “Wiener Staedtische”). Procenjivalo se da se moze postici cena od 200-250 miliona eura, ali je odlukom Agencije od 30. novembra 2006. prodaja odlozena za mart sledece godine sto moze da obori postignutu cenu.

Crna Gora – Rad i kontrola nad bankarskim sektorom su se znatno poboljsali u poslednjoh nekoliko godina. Domaci krediti privatnom sektoru su porasli za 33% u 2005., a poverenje gradjana je dodatno pojacano osnivanjem Fonda za zastitu ulaganja u januaru 2006. Godine 2005. samo 2 od 10 banaka je bilo u drzavnim rukama Pljevaljska banka i Niksicka banka.

Grafici pokazatelja tranzicije

Makroekonomski ucinak

Stvarna ekonomija

Rast realnog GDP-a iznosi 6.3% u 2005. a slicna stopa se predvidja i za 2006. Indusrtije kao sto su metalurska i duvanska su dobile znatna strana ulaganja. Medjutim, brza expanzija kredita podstice domacu potrosnju. Rast izvoza je takodje jak dostizuci gotovo 30% u 2005. i preko 20% u prvoj polovini 2006.

Crna Gora – Dok je bila u zajednici sa Srbijom CG je imala stabilniji iako niziekonomski rast od svoje partnerske republike. Po makroekonomskim indikatorima 2005. je bila najbolja godina od pocetka tranzicije. Porast realnog GDP-a je preko 4% u 2005., a u 2006. je procenjen na 5%. Mali porast industrije i siromastvo ostaju najveci problemi.

Ekonomska politika

Vladin uspeh u povecanju fiskalnih prihoda doprineo je ukunom fiskalnom suficitu blizu 1% GDP-a. Vladin plan za velike kapitalne investicije od oko 1.7 milijardi eura tokom sledecih nekoliko godina moze da izvrsi pritisak na cene i trenutni bilansni deficit. U medjuvremenu, inflacija je popustila tokom 2006. padajuci sa 17.5% na kraju 2005. na 12.8% u avgustu 2006 (tabela). Nominalni devizni kurs se blago popravio tokom ovog perioda, ali jak kontinuiran rast i primanja i kredita dodaje inflacionom pritisku. Glavni intrumenti NBS-a za borbu protiv inflacije su dvonedeljna repo stopa i obavezne rezerve koje su nekoliko puta povecane tokom 2006 (npr. U maju su obavezne rezerve porasle sa 40% na 60%).

Crna Gora – Odsustvo domace valute se pokazalo kao dobra politika u sprecavanju velike inflacije. Obavezne rezerve za banke su spustene u aprilu 2006. sa 23% na 19%.

Spoljni sektor

Rast izvoza i snazan priliv nostro doznaka (remittances – vazan izvor drzavnog kapitala; Svetska banka zvanicno procenjuje da su emigranti iz nerazvijenih drzava ukupno vratili 223 milijarde dolara u svoje domovine, duplo vise od internacionalne pomoci) su doprineli smanjenju tekuceg bilansnog deficita sa gotovo 15% u 2004. na 10% GDP-a u 2005. Direktne strane investicije se procenjuju na oko 3 milijarde eura u 2006. (od kojih polovinu cini prodaja Mobi63). Ukupni nivo duga je osrednji mada privatni dug se rapidno povecava.

Crna Gora – Prema Centralnoj Banci u 2005. drzavni bilans je zabelezio deficit od 8.6% GDP-a sa tendencijom postepenog smanjivanja. Prvenstveno zbog nekoliko velikih privatizacija, strane direktne investicije su iznosile 375 miliona eura (20% GDP-a). kao i u Srbiji spoljasnji dug je umeren sa oko 42% GDP-a od kojih je 20% privatni dug.

Izgledi i rizici

Ukupni ekonomski izgledi za Srbiju su povoljni, ali znacajni kratkorocni rizici su i dalje prisutni. Iako ekonomija ima veliki potencijal za rast, nerazreseni problemi u vezi sa politickom buducnosti drzave prete da skrenu paznju sa hitnih ekonomskih reformi i progresa ka evropskoj integraciji, a i odvracaju strane investitore.

Crna Gora – CG je vec pokazala uspeh u privlacenju stranog priliva, ali nesposobnost drzavne administracije da sprovede izvesne reforme moze smanjiti potencijal za razvoj.