Prvi
gledamo poslovni rezultat, on treba da bude pozitivan. Ako je bruto
poslovni rezultat negativan, gledamo neto poslovni rezultat koji je vazniji
jer se odnosi na osnovnu delatnost.
Finansijski
prihodi ne treba da bidu preveliki, jer to znaci da ne zaradjuju pare iz
osnovne delatnosti, pa banka ne zna zasta daje kredit.
zalihe
– velike (kod gradjevinskih firmi, proizvodnih preduzeca koji se bave
sezonskom robom), male (kod prodajnih preduzeca)
potrazivanja
– trazimo analiticke kartice kupaca, da vidimo da li ce da plate ili ne.
gotovina
– trazimo karticu tekuceg racuna, gde vidimo promrt, prilive I odlive.
Mozemo da trazimo od preduzeca I potvrdu o zaduzenosti.
Pasiva
kapital
– iz kapitala pokrivamo gubitak Kapital se povecava dikapitalizacijom,
nerasporedjenom dobiti I kreditom u kapital (dept to equity) tzv.
pretvaranjem duga u kapital, kada se dobija kredit od inostranog osnivaca.
dug.
rezervisanja – nastaju na osnovu izdvajanja iz dobiti I cine ih rezervisanja
po zakonskoj osnovi + koliko preduzece samo zeli da izdvoji + ako
preduzece daje garanciju mora da izdvoji novac za pokrice garancije. Dug.
Rezervisanja povecavaju sopstvene izvore finansiranja.
Dug.
Obaveze – dug. Krediti I finansijski lizing
Kratk.
Obaveze: kratkorocni krediti –
vrsimo analizu kredita koji se otplacije (kod koje banke, pod kojim uslovima),
dobavljaci – dobro je da se finansiramo
kod dobavljaca jer nema kamate. Poredimo dobavljace sa kupcima da vidimo
kako ce da namirimo dobavljace onim sto uzmemo od kupaca. Primljeni avansi – (od kupaca)
predstavljaju nasu obavezu prema kupcima I nacin finansiranja preduzeca.
