Menica

Menica

Menica je HoV, instrument platnog prometa, može se definisati kao sredstvo plaćanja kojim jedan subjekt izdaje nalog drugom subjektu, koji je imenovan u menici kao nalogodavac, obavezujući se istovremeno da i sam (izdavalac naloga) isplati novčani iznos, ako to ne učini subjekt kojem je nalog upućen.

Ima trostruku ulogu:

1. sredstvo obezbedjenja placanja
2. srestvo placanja
3. sredstvo eskonta

Kod obezbedjenja kredita menica moze biti LICNA i KORPORATIVNA.

Licnu menicu izdaje fizicko lice,koje garantuje celokupnom svojom imovinom,i ona ima samo ulogu sredstva obezbedjenja placanja.U slucaju neizvrsenja placanja naplacuje se sudskim poravnanjem.

Korporativnu menicu izdaje preduzece,koje garantuje sredstvima na svom racunu,i ona predstavlja prvi vid obezbedjenja jer se najlakse aktivira.

Uz menicu obavezno ide i menicno ovlascenje i propratno menicno pismo, pogotovo ako se radi o blanko menici. U propratnom menicnom pismu se nalaze osnovni podaci o izdavaocu menice (glavnom duzniku), podaci o osnovnom poslu po kome se izdaje menica, iznos, valuta dospeca, valuta izdavanja menice, mesto izdavanja, popis i pecat izdavaoca.

Kod menicnog ovlascenja izdavalac menice ovlascuje korisnika (trasanta) da naplati iznos menice, i pise po kom osnovu to moze isplatiti.Na kraju ovlascenja se izdavalac potpise i navede broj LK. Preporucuje se izdavanje u 2 primerka (zbog zloupotrebe, evidencije i sl.) i bez njega se jako retko moze pustiti menica za naplatu.

Menica mora da ima odgovarajuci oblik i sadrzinu i predstavlja apstraktnu obavezu koja je nastala nezavisno od posla iz kog je proizasla i ima odredjena svojstva i nacela.

nacelo pismenosti(formalnosti) – menica mora biti izdata u pisanoj formi koju zakon propisuje;

nacelo inkorporacije – nikakva obaveza ne postoji bez same menicne isprave;

nacelo fiksne obaveze – duznik duguje samo onaj iznos koji je naveden u menici, osim ako nije u pitanju blanko menica;

nacelo strogosti – obzirom da je menica jako formalna, nema nikakvog prigovora o menici;

nacelo solidarnosti – svi duznici po menici solidarno odgovaraju. Glavni duznik je uvek akceptant ukoliko postoji ,ukoliko nije, glavni duznik je trasant;

nacelo samostalnosti obaveze – svaka menicna izjava je nezavisna od drugih izjava;

nacelo neposrednosti – menicni poverilac ima pravo da se obrati bilo kom menicnom duzniku po menici, ukoliko to glavni duznik ne ucini.

Bitni elementi koje menica mora da ima:

1. oznacenje da je to menica;
2. broj menice – serijski broj, u delu gde je kupon;
3. bezuslovni uput da se plati;
4. iznos koji treba da se plati (brojevima i slovima);
5. ime trasata (onog koji treba da plati), kod solo menice trasat = trasant;
6. rok dospelosti, tj.placanja, obicno se podnosi na naplatu 2 dana pre roka;
7. mesto placanja;
8. ime lica kome treba da se plati – remitent;
9. datum i mesto izdavanja menice;
10. potpis izdavaoca – trasanta.

Vrste menica

trasirana menica – kada njen izdavalac tj. trasant, nalozi drugom licu, tj. trasatu,da isplati remitentu odredjeni iznos u roku dospelosti;

sopstvena (solo) menica – postoji samo trasant koji se obavezuje da isplati odredjeni iznos remitentu u roku dospeca;

blanko menica – nepopunjena menica, izdaje se uglavnom kao sredstvo obezbedjenja, nedostaju skoro svi elementi, ima samo pecat i potpis;

promisori nota - nije tako formalna, nema sve elemente koje menica ima, nema trasata, svako garantuje za sopstvenu obavezu, najslicnija je solo menici;

robna (trgovacka) menica – izdaje se kao pokrice za neke robne transakcije;

finansijska menica - izdaje se za obezbedjenje finansijskih transakcija, odnosno kredita.

Menicne radnje, tj. menicno pravni postupak

izdavanje menice – kada trasant izdaje menicu i omogucuje trasatu da isplati iznos remitentu i za to zahteva obezbedjenje;

akceptiranje menice – menicno-pravna izjava trasata kojom on prihvata da u roku prihvata da ispuni sve obaveze iz menice;

indosiranje menice – menicno-pravna izjava jednog lica - indosanta, koje menicu prenosi na drugo lice - indosatara, cesto se javlja kod eskont menica;

avaliranje menice – menicno-pravna izjava lica - avaliste kojom garantuje isplatu za nekog od menicnih lica. Aval najcesce daju banke, koristi se ukoliko niste siugurni u neke od menicnih duznika (trasata,trasanta). Aval kosta, kao i svaka druga bankarska usluga i cesto je skuplja od garancije;

eskont menica – naplata menicnog potrazivanja pre roka dospeca, koristi se kada je menica sredstvo placanja, a ne sredstvo obezbedjenja, placanje se vrsi po eskontnoj stopi.

Doznaka

Doznaka (nalog 1450), predstavlja takav oblik placanja koji se sastoji u preknjizavanju sa racuna na racun, a obavlja se tako sto nalagodavac daje nalog banci da izvrsi odredjeno placanje u inostranstvu i za to mora imati pokrice kod banke, a banka koja je primila taj nalog ga dalje prosledjuje svojoj kontokorentnoj banci za isplatu odgovarajuceg iznosa korisniku doznake na teret svog racuna.

Veoma korišćeni instrument u međunarodnim plaćanjima kod robnih i nerobnih plaćanja. Obrazac koriste skoro sve banke, neke i u elektronskom plaćanju. Njome se vrši plaćanje sa inostranstvom.

Kod uvoza se transferuje sa našeg deviznog računa na račun dobavljača u inostranstvu. Na deviznom računu imamo devize po osnovu izvoza. Drugi osnov posedovanja deviza je kupovina deviza; nalaze se na prelaznom deviznom računu; služe za plaćanje obaveza prema inostranstvu koja je evidentirana u računovodstvu i kontrolniku. Kod evidentiranja najbitniji je elektronski broj kontrolnika. Svaki dobavljač ima svoj broj kontrolnika.

U praksi to izgleda ovako: svaki uvoz carina evidentira kroz broj kontrolnika. Pošto nam trebaju devize šalje se zahtev PB za kupovinu deviza; banka šalje obračun sa iznosom (količina*kurs+provizija banke+troškovi, u zavisnosti ko plaća ino troškove); uplaćujemo taj iznos dinara banci putem virmana (naloga za prenos) na račun banke; banka izlazi na devizno tržište, kupuje traženi stok deviza i stavlja na prelazni devizni račun; sad šaljemo doznaku banci i potrebnu dokumentaciju, da bi banka izvršila transfer inostranstvu za naš račun.

Elementi doznake:

1. podaci o nalagodavcu (naziv, adresa, odakle se placanje vrsi),
2. podaci o korisniku,
3. valuta i iznos,
4. banka ino-korisnika,
5. korespodentna banka ,
6. detalji placanja (broj fakture,broj ugovora, JCI),
7. ko snosi troskove ino-banke,
8. podaci za statistiku (sifra placanja, broj ugovora iz kontrolnika, iznos).

IBAN – International bank account number – vid identifikacije izmedju banaka, predstavlja kombinaciju broja racuna korisnika i oznake banke i zemlje korisnika.

SWIFT code je isto sto i jmbr za nas, na osnovu njega se banke prepoznaju, izmedju njih se razmenjuju swift kljucevi. SWIFT; svetska elektronska mreža sa kodom formiranim od slova zemlje, banke; možda sa brojevima (SWIFT ima svoju valutu - ako banka ima važnih komitenata do kraja dana, sa valutom u roku od 48 časova. Banka otkuca šifru valute, samu oznaku i iznos).

Broj JCI je jedinstvena carinska isprava, broj pod kojim je uvoz evidentiran.

Uz doznaku se salju kopije dokumenta po kojima se vrsi placanje, ako je avansno placanje, salje se avansna izjava.

Vrste doznaka

Bankarske doznake su veoma korišćeni instrument u međunarodnim plaćanjima kod robnih i nerobnih plaćanja. Kod bankarske doznake nalogodavac daje nalog banci da izvrši određeno plaćanje u inostranstvu. Nalog koji nalogodavac daje banci mora da sadrži sledeće elemente:

1. podatke o korisniku doznake,
2. za čiji račun se dostavlja doznaka,
3. razlog slanja doznake.

Banka koja primi zahtev nalogodavca za izvršenje doznake, a koji inače raspolaže odgovarajućim pokrićem kod te banke, daje nalog banci u inostranstvu za isplatu određenog iznosa, na teret svog računa kod te banke.

Nostro bankarska doznaka – reč je o slanju doznaka iz zemlje u inostranstvo, posredstvom domaće banke.

Loro doznaka – reč je o slanju doznaka iz inostranstva u zemlju, posredstvom domaće banke.

Robne doznake se odnose na plaćanje vrednosti neke robe.

Nerobne se odnose na plaćanje pruženih usluga, raznih troškova, poklona i sl.

Uslovna – kada nalogodavac kod davanja instrukcija banci za izvršavanje plaćanja zahteva ispunjenje nekog uslova (predaja garancija, menice i sl.)

Bezuslovna-kada se ne zahteva nikakav poseban uslov.

Konvertibilne i klirinške doznake – prema sistemu plaćanja koji postoji između zemalja, možemo razlikovati bankarske doznake koje se obavljaju preko kontokorentnih računa u zemljama konvertibilnih valuta i one koje se obavljaju preko određenih klirinških računa koji se vode kod centralnih banaka zemalja potpisnica bilateralnih sporazuma o plaćanjima.

Obične i telegrafske – prema hitnosti izvršenja doznaka, one mogu biti obične i telegrafske. Obične se dostavljaju redovnom poštom, a telegrafske telegramom, teleksom i dr.