NETO OBRTNI FOND

NETO OBRTNI FOND

NOF predstavlja razliku izmedju obrtnih sredstava I kratkorocnih obaveza.

Pokazuje deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoročnim izvorima, sopstvenim i pozajmljenim. Ukoliko su neto imobilizacije izjednačene sa dugoročnim izvorima, tada su i obrtna sredstva jednaka kratkoročnim obavezama, a to dalje implicira da će obrtni fond biti jednak nuli.

Ukoliko su kratkorocni izvori veci od obrtnih sredstava imamo negativan NOF, sto znaci da kratkorocnim izvorima finansiramo osnovna sredstva, sto nije dobro.

Ukoliko su dugorocni izvori veci od osnovnih sredstava, finansiramo obrtna sredstva dugorocnim izvorima – moze, ali ne u velikoj kolicini.

Sa aspekta banke za stabilnost preduzeca je jako bitno da su izvori sredstava i njihova upotreba rocno uskladjeni, pa je ulaganje kratkorocnih izvora u osnovna sredstva iz ugla banke neprihvatljivo.

Do povacenja NOF dolazi usled:

a)      Prihodi > rashoda bez amortizacije

b)      prodajom osn. sredstava (povecavamo obrtna sredstva)

c)      konverzijom kratkorocnih u dugorocne zajmove (smanjujemo kratk. obaveze)

d)      povecanjem dugorocnih zajmova ( smanjujemo kratk. obaveze)

Do smanjenja NOF dolazi

a)      nabavkom OS dugoročnim izvorima

b)      isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih zajmova

c)      gubitkom

d)      isplatom dobitka u obliku povećanih ličnih dohodaka.

Visina NOF varira od preduzeca do preduzeca. Uslovljena je mnogobrojnim faktorima (velicina preduzeca, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, politika nabavke i prodaje)

Normalna visina NOF je ona koja obezbedjije optimalni poslovni rezultat, rentabilnost i nesmetano servisiranje dospelih obaveza. NOF ne treba da bude prevelik da se ne bi rasipala kvalitetna (dugorocna) sredstva, banka uvek može da ¨pritekne¨ u pomoć. Prilikom ocene kreditne sposobnosti, banka svakako obraća pažnju na ovaj pokazatelj i ukoliko je on relativno mali, to ostavlja prostor za mogućnost rasta zaliha i potraživanja preduzeća u budućnosti

Sta dodatno zahtevati od preduzeca?

karticu tekuceg racuna, potvrda od banke o zaduzenosti, analiza kredita koji se otplacuje (kod koje banke, kako se otplacuje), mogucnost refinansiranja kredita, analitika kupaca i dobavljaca i sintetika konta ako posebno iskace iz bilansa.

Obezbedjenje kredita

zalihe – kod trgovinskih preduzeca

imobilizacija, fiksna imovina

ziranti

forfeting (sa menicom) i faktoring (bez menice) – banka preuzima potrazivanje

licna menica – ima psiholoski uticaj, garantuje se celokupnom svojom imovinom.

Korporativna menica (bill of excange) – pomocu nje se moze videti da li je firma bila blokirana, koliko puta. Ako se to nije desavalo menica je validna.

Operativni ciklus je vreme za koje se zalihe prodaju i naplati potrazivanja od kupaca ( jer se za izracunavanje koeficijenta potrazivanja od kupaca , uzimaju u obzir naplacena potrazivanja od kupaca ).

Finansijski gep je vazan pokazatelj koji ukazuje na razliku u naplati potrazivanja od kupaca i placanju obaveza prema dobavljacima . Za preduzece je najpovoljnije da ova velicina bude negativna , sto je retko desava u praksi . To bi znacilo da preduzece brze naplacuje potrazivanja od kupaca , nego sto mu dospevaju obaveze prema dobavljacima .

Finansijski i kreditni potencijal

Finansijski potencijal predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazanih u pasivi PB (osnovni kapital, depoziti I drugi kreditni izvori). Banka ne moze celokupan svoj potencijal da iskoristi za kredite, vec izdvaja i za obavezne rezerve, specijalne depozite, osnovni kapital I ostale rezerve.

Kreditni potencijal je raspolozivi iznos sredstava finansijskog potencijala koji se moze iskoristiti za plasmane.

K_p=F_p-R₀

↓

kreditni potencijal = finansijski potencijal – rezervisanja

Kreditni potencijal predstavlja za banku maksimalni iznos odobrenih kredita u odredjenom momentu, a da likvidnost banke nije time ugrozena.

Strategije kolateralizacije

Kolateral – svaki vid zaloga za obezbedjenje kredita.

U anglosaksonskom pravu pod kolateralom se podrazumeva zalog u obliku razlicitih vrsta roba I sirovina (zalihe), HOV I nematerijalna prava (patenti, licence, know-how).

Banka mora da računa na 3 načela :

1. načelo likvidnosti – banka treba da je uvek likvidna, u svakom momentu mora imati dovoljno sredstava na svojim računima prema svojim obavezama. Ovo nema nigde u svetu. Minus znači da se nova emituje, a to je svuda u svetu kažnjivo. Shodno ovome, možemo reći da postoje tri nivoa likvidnosti : primaran, sekundarna i tercijarna. Kao rezervna varijanta javlja se mogućnost da deo svojih obaveza pokrijemo prodajom dela imovine. U slučaju nelikvidnosti duže od 30 dana, banka upada u stanje nesolventnosti, što znači da postoji strukturni peoblem u banci.
2. načelo sigurnosti i efektivnosti ulaganja – banka kada uzima novac, ona je dužnik nizu poverilaca i taj novac mora da uposli na veoma siguran način, i tako da taj novac donese najbolje efekte. Sigurnost se postiže tako što su sredstva u plasmanima pokrivena ili HOV ili depozitom.  Efikasnost se ogleda u tome da će projekta u koji banka ulaže, živeti sam za sebe. Ovo nacelo je najvaznije za banku.
3. načelo rentabilnosti poslovanja – ovo načelo govori o tome da poslovi treba da budu isplativi.

ROE (return on equity) – koeficijent prinosa na kapital. Kada ROE raste, rastu cene akcija na berzi tj. biznis raste.

Kada banka ima visak novca treba isplacivati dividende, o ostatak novca ide u rezerve banke (obezbedjenje od gubitaka)

Primeri obezbedjenja bankarskih plasmana

1. kredit – 1500000 dinara, 90 -180 dana, mali biznis (str).Najbolje je obezbedjenje korporativnom menicom veletrgovaca. Banka pregovara sa veletrgovcima i njima uplacuje novac

2. Kod dugorocnih plasmana zalog se daje u vidu hipoteke. Mnogo je efikasnije kada se apoteke daje na ime, licno, jer se tada krivicno odgovara.

3. Mala i srednja preduzeca – 250000 eura – 1 godina. Obezbedjenje korporativnom ili licnom menicom. Korporativna menica je dovoljna kada se ide na overdraft. Licna menica – kada je klijent poznat, ima dobru reputaciju, ima veliki promet na racunu. Najbolje obezbedjenje je menica povezanih lica

Procedura odobravanja kredita

Do ’90-tih godina je u bankama postojao organizacioni department tj. sektori aranzmana (poljoprivreda, turizam, ugostiteljstvo). U tim aranzmanskim agencijama su radili referenti. Funkcija upravljanja rizikom u banci nije bila odvojena od klasicne aranzmanske funkcije, vec su referenti ocenjivali kvalitet plasmana i njegovu rizicnost. Kljucan momenat u modernom bankarstvu je razdvajanje rizika od aranzmanske funkcije.

Da bi ispitali finansijsko zdravlje nekog preduzeca moramo da angazujemo ljude koji ce to da ispitaju. Account menadzeri (rade u sales), zamenili su kreditne referente i njima pripada 1. faza – kontakt sa klijentima. Account menadzeri istrazuju potrebe novih klijenata, obilaze sve i sakupljaju standardne setove dokumenata. Vrsi razgovor sa klijentima i obavestava ih o uslovima i ceni kredita.

2. faza predstavlja sakupljanje tih dokumenata – finansijski izvestaji, presek stanja za poslednji mesec, organizaciona struktura

3. faza predstavlja analizu tih dokumenata, sto radi kreditno odeljenje.

4. faza – daje se prva indikativna ponuda, ne obavezuje ni jednu stranu. Ponuda moze da se odbije, da se traze jaca sekjuritizacija, veca cena.

5. faza – priprema se predlog za kredit ili zajam i iz kreditnog odeljenja ide u risk. Risk odredjuje kreditni rang i nivo rizika.

6. faza – suceljavaju se odredjena misljenja unutar banke i stvara se credit file koji sadrzi izvestaj risk-a i kreditnog odeljenja i to ide nosiocu autoriteta (to je ili kreditni odbor ili senior menadzeru)

Analiza templates-a (report iz corporate division-a)

• Grace period – period koji treba da prodje da bi se pocelo sa vracanjem kredita. U ovom periodu se ne placa glavnica, vec samo kamata.
• Flat fee – naplacuje se na licu mesta. To je jednokratna naknada za obradu i pustanje kredita (0,5 – 2%). Od velicine se vide koliko je znacajan klijent.
• Kolateral – svaka vrsta zaloga, kod nas. U anglosaksonskom bankarstvu se za kolateral smatraju HOV kao zalog.
• Overdraft – minus po tekucem racunu (oko 2% mesecno).
• Monthly fee – nominalna kamatna stopa. Sto je veca konkurencija, to je manja KS i ne zaradjuje se na njoj, vec na flat fee.
• Kreditni okvir – pravo da se zaduzujete, razduzujetu, vracate u okviru sume koja vam je dozvoljena,
• Country rating: (nasa) ocena 6 = 40% rizicnost (za 4% povecava KS).
• Gleda se i vlasnik, da li je 100% vlasnik, jer tada odgovara svom svojom imovinom.
• Da li firma uspostavlja vezu sa velikim kompanijama, koliko je vreme placanja, koja su glavna trzista, zaposleni