NOVAC

NOVAC

Uvod

Novac je sredstvo koje nam pomaže da razmenjujemo različite vrste roba, usluga, gotovo svega. U novije vreme novac je doživeo transformaciju (mutaciju), prerastao je u elektronska sredstva plaćanja (u Engleskoj je 50% prometa novca bezgotovinskim placanjem).

Klasicna teorija novca Objektivan i nužan rezultat razmene proizvoda kao roba odnosno roba kao proizvoda rada.

Marksova teorija Novcani kristal nužan je proizvod procesa razmene u kome se raznovrsni proizvodi rada stvarno izjednačuju, pa stoga I stvarno pretvaraju u robe.

Adam Smit Opšte sredstvo trgovine čijim posredovanjem se roba svake vrste kupuje i prodaje ili zamenjuje jedna za drugu.

Novac kroz istoriju

Osam i po vekova pre nove ere pojavio se prvi metalni novac u državi Lydia (današnja obala Turske). Ulogu novca dugo su imale razne vrste robe: kamenčići, školjke, stoka, duvan, plemeniti metali

Od Aleksandra Makedonskog običaj da se na novcu prikazuje glava vladara. Krivotvorenje novca veoma stara pojava isto kao i obezvređivanje. Otkriće Amerike dovodi do naglog povećanja količine plemenitih metala u Evropi i izaziva inflaciju.

Srebro je bio dominantan materijal za pravljenje kovanog novca tokom istorije.

• Bezant – prvi standardan zlatni novac. Ovaj Vizantijski novac vekovima je bio simbol solidnog, zdravog novca; bio je konvertibilan.

Centralna banka i emisija novca

Emisija novca podrazumeva izdavanje novčanica i kovanje novca ali i odobravanje žiralnog novca CB. Emisija novca je stvaranje novca bez realnog pokrića na bazi primarnog kredita. Novčanice su novac centralne banke i njena obaveza po viđenju, i uvek su pretvorive u novčanice. U savremenim državama novčanica je zakonsko sredstvo plaćanja koje izdaje CB u svoje ime i za račun države. Emisiona funkcija je najstarija funkcija CB.

U srednjem veku svaki lokalni feudalni gospodar je kovao sopstveni zlatni novac. Paralelno sa povećanjem količine zlata u Evropi (nakon otkrića Amerike), banke počinju da izdaju pismena, u vidu garantnih pisama, svojim komitentima, a koja su naslovljena na neku korespodentnu banku. U XVII veku javljaju se pismena koja glase na donosioca. Bez obzira na povećanje količine zlata ona ne može da prati rast proizvodnje → dolazi do afirmacije papirnog novca.

Mnoštvo banaka je emitovalo razne vrste novčanica, javila se opasnost da zavlada haos u novčanom prometu. Od XVII veka pravo emisije se koncentriše u rukama monarha. Prva je Švedska predala isključivo pravo na emitovanje novčanica, 1656. god, Švedskoj Kraljevskoj banci.

Novčanice i kovani novac, po pravilu, radi neki specijalizovani zavod kojem je to osnovni posao. Distribucija novca se obezbeđuje preko filijala i agencija centralne banke; na taj način bankarski sektor dobija novčanice za rad,a privreda se snabdeva novcem.

Emisioni sektor CB mora da vodi urednu evidenciju o:

• Izrađenim novčanicama i kovanom novcu;
• novčanicama i kovanom novcu koji se nalaze u bančinim trezorima;
• novčanicama i kovanom novcu koji se nalaze u opticaju.

Da bi se obezbedilo funkcionisanje finansijskog sistema u prometu se mora naći dovoljno novčanica da se obave sve transakcije; zbog toga CB mora konstantno pratiti potrebe privrede. CB mora voditi računa i o sezonskim potrebama za novcem. CB svakodnevno pušta u opticaj novčanice i kovani novac putem isplata bankarskom sektoru i drugim korisnicima, i povlači iz opticaja putem uplate sa njihove strane po raznim osnovama.

U današnje vreme emisiona funkcija CB je sve više vezana za emisiju žiralnog novca, a manje za emisiju gotovog novca.

Funkcije novca:

Cetiri osnovne funkcije novca:

• Prometna(razmenska),
• Jedinica obracuna,
• Standard za odlozena placanja(kreditni novac),
• Formiranje usteda-individualnog bogatstva.

Po Mishkin-u novac ima tri funkcije:

1.Sredstvo razmene Da bi nešto bilo novac mora biti:

Standardizovano;

Široko rasprostranjeno;

Lako deljivo u sitne delove;

Lako za nošenje;

Ne sme biti lako propadljivo, trajnija vrednost.

2.Jedinica za obračun Novac se koristi kao mera vrednosti u ekonomiji, teško je izražavati vrednost jedne robe u jedinicama druge robe.

3.Mera vrednosti Sredstvo za akumuliranje blaga.

Vrednost neke robe je kolicina ulozenog rada u proizvodnju nekog proizvoda, a to nije isto sto i cena robe. Socijalizam je pokusavao da izjednaci vrednost i cenu, i to na silu, sto je dovelo do poremecenog sistema cena.

Osobine koje novac mora da poseduje:

Opsta prihvacenost,

Lakoca za koriscenje/razmenu,

Trajnost,

Komplikovanost za proizvodnju,

Deljivost,

Zadrzavanje vrednosti standardno dugo,

Stabilnost.