ISTORIJA RACUNARA

ISTORIJA RACUNARA

Uvod

Uticaj revolucije informacija na naљe druљtvo i industriju je ogroman. U sve veжoj ћelji da kontroliљemo sopstvenu sudbinu mi ne ћelimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju nego i da provirimo u proљlost kako bismo prepoznali trendove koji nam mogu omoguжiti da predvidimo neke elemente buduжnosti. Gledanje u nazad da bi se otkrile paralele i analogije sa modernom tehnologijom moћe obezbediti osnove za razvoj standarda po kojima moћemo proceniti izvodljivost i potencijal tekuжe ili predloћene aktivnosti. Ali mi takoрe imamo oseжaj odgovornosti za oиuvanje dostignuжa naљih prethodnika kroz uspostavljanje arhiva i muzeja uz oиekivanje da жe zadovoljstvo otkrivanja prevaziжi profitabilnost puke istorijske apstrakcije.

Rane godine

U ranim danima kalkulacija je bila potrebna onda kada je trebalo izvestiti o individualnim ili grupnim postupcima, pogotovo u vezi sa odrћanjem inventara (grupe ovaca) ili usklaрivanjem finansija. Ranije su ljudi raиunali poreрenjem jednog skupa objekata sa drugim (kamenje i ovce). Operacije dodavanja i oduzimanja bile su jednostavno operacije dodavanja ili oduzimanja grupa objekata na gomilu kamenja ili љljunka koja je sluћila za raиunanje. Prve table za raиunanje zvale su se abaci i nisu samo stvorile ovaj metod raиunanja nego su i uvele koncept pozicionog oznaиavanja, koji i danas koristimo. Sledeжi logiиni korak bilo je pravljenje prvog 'personalnog kalkulatora' - abakus (engl. abacus) -- koji koristi isti koncept, da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata -- poziciono oznaиavanje. Ovaj odnos jedan prema jedan nastavio se kroz mnoga stoleжa, иak i kada su prvi kalkulatori koristili poziciju rupe na krugu da bi oznaиili broj -- kao kod telefona koji ima kruћni brojиanik. Iako su ove maљine иesto imale simbol broja ugraviran pored rupa za biranje, korisnik nije morao da zna vezu izmeрu simbola i njihovih numeriиkih vrednosti.

Proces raиunanja postao je proces manipulacije simbolima tek kada je proces raиunanja i aritmetike postao apstraktniji, pa su razliиitim grupama dodeljeni simboliиki prikazi, a rezultati su se mogli zapisati na 'medijumu za skladiљtenje', kao љto su bili papirus ili glina.

Delovi raиunara (ukljuиujuжi i softver) prikupljali su se kroz mnoga stoleжa, a veliki broj ljudi pridodao je poneљto. Jedan od onih koji godinama nisu bili prepoznati jeste Muhammad ibn Musa Al'Khowarizmi, taљkentski sveљtenik koji je u dvanaestom veku razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se postigao neki cilj i objavio knjigu koja je tom konceptu dala njegovo moderno ime -- algoritam.

Abakus je mehaniиko pomagalo koje se koristi za raиunanje. Na standardnom abakusu moћe se sabirati, oduzimati, deliti i mnoћiti.

Konstrukcija i anatomija

Detalj konstrukcije - Dve drvene kuglice u gornjem delu, љtapiжi i gredica.

Abakus je obiиno sastavljen od razliиitih vrsta tvrdog drveta i moћe biti razliиitih dimenzija. Njegov okvir ima niz vertikalnih љtapiжa po kojima brojne drvene kuglice mogu slobodno da klize. Horizontalna gredica deli okvir na dva dela, gornji i donji.

Osnove

Raиunanje se obavlja postavljanjem abakusa poloћeno na sto ili u krilo i premeљtanjem drvenih kuglica prstima jedne ruke.

Svaka drvena kuglica na gornjem delu ima vrednost 5; svaka kuglica u donjem delu ima vrednost 1. Smatra se da su kuglice uraиunate kad su pomerene prema gredici koja razdvaja dva dela.

Krajnja desna kolona je kolona jedinica; sledeжa kolona na levo je kolona desetica, pa zatim kolona stotina itd. Nakon љto je u donjem delu uraиunato 5 kuglica rezultat se 'prenosi' na gornji deo; nakon љto su obe kuglice u gornjem delu uraиunate, rezultat (10) prenosi se na sledeжu kolonu sleva. Raиunanja sa pokretnim zarezom vrљe se tako љto se obeleћi mesto izmeрu dve kolone kao decimalni zarez, pa svi redovi zdesna predstavljaju decimale, a svi redovi sleva cele brojeve.

Evolucija suan-pana

Na svakom љtapiжu klasiиni kineski abakus (suan-pan) ima dve kuglice u gornjem delu, a pet kuglica u donjem; takav abakus se naziva i abakus 2/5.

Stil 2/5 nije se menjao do 1850. g., kada se pojavio abakus 1/5 (jedna kuglica u gornjem, a pet kuglica u donjem delu). Tridesetih se pojavio abakus 1/4 (soroban), stil koji danas ima prvenstvo, a proizvodi se u Japanu. Modeli 1/5 danas su uopљte retki, a modeli 2/5 retki su izvan Kine (osim u kineskim zajednicama u severnoj Americi i drugde).

Uporedite kineski, japanski i asteиki abakus (3 apleta).

Tehnika

Za postizanju veљtine na abakusu vaћan je pravilan rad prstiju. Na kineskom abakusu se za manipulisanje kuglicama koriste palac, kaћiprst i srednji prst.

Kuglice u donjem delu pomeraju se nagore palcem, a nadole kaћiprstom. U nekim kalkulacijama koristi se srednji prst za pomeranje kuglica u gornjem delu.

Tehnika prstiju

Japanski priruиnik objavljen 1954. g. pokazuje pravilan rad prstiju za pomeranje kuglica.

U japanskoj verziji koriste se samo kaћiprst i palac. Kuglice se pomeraju nagore palcem, a nadole kaћiprstom. Meрutim, odreрene kompleksne operacije zahtevaju da kaћiprst pomera kuglice nagore; primer je dodavanje 3 na 8 (dodavanje broja tri se naziva Jian Chi Jia Shi љto doslovno znaиi oduzimanje 7 dodavanje 10).

Ova Java verzija abakusa predstavlja ograniиenu simulaciju pravog ureрaja, jer je tehnika prstiju potpuno zamenjena miљem. Za postizanje efikasnosti i brzine raиunanja na pravom abakusu neophodna je stalna praksa.

Danaљnji abakus

Abakus i danas koriste vlasnici radnji u Aziji i 'kineskim иetvrtima' u severnoj Americi. Njegova upotreba se i dalje uиi u azijskim љkolama, љto na zapadu, na ћalost, nije sluиaj.

Jedna od praktiиnih upotreba abakusa jeste da deca nauиe jednostavnu matematiku, a posebno mnoћenje; abakus je odliиna zamena za uиenje tablice mnoћenja na pamet, љto deci predstavlja posebno teћak zadatak. Abakus je odliиna alatka za uиenje drugih osnova numeriиkih sistema, jer se lako prilagoрava bilo kojoj osnovi.

Slepa deca uиe da koriste abakus tamo gde bi deca sa normalnim vidom koristila papir i olovku za raиunanje

George Boole opisuje svoj sistem za simboliиko i logiиko rasuрivanje koji kasnije postaje osnova za kompjuterski dizajn.

Osnovan je Ameriиki Institut za elektrotehniku (AIEE); prva od organizacija koje жe se vremenom objediniti u IEEE 1963. godine.

Rastuжa populacija u Americi i zahtevi kongresa da se u svakom popisu postavlja viљe pitanja doveli su do toga da obrada podataka postaje sve duћi proces. Procenjeno je da se podaci popisa 1890 neжe obraditi pre popisa 1900 ukoliko se neљto ne uиini na poboljљanju metodologije obrade. Herman Hollerith je pobedio na takmiиenju za isporuku opreme za obradu podataka koja bi pomogla u obradi podataka ameriиkog popisa 1890 i dalje je asisistirao u obradi popisa u mnogim zemljama љirom sveta. Kompanija koju je osnovao, Hollerith Tabulating Company, je vremenom postala jedna od tri kompanije koje su иinile kompaniju Calculating-Tabulating-Recording (C-T-R) 1914, preimenovana u IBM 1924. Hollerith maљine su se prve pojavile na naslovnoj strani magazina.

Osnovan je Institut radio inћenjera - druga od organizacija koje su se vremenom spojile u IEEE 1963. godine.

Babbage i Hollerith metodi digitalnog raиunarstva su se retko koristili u nauиnim proraиunima iako su analogni ureрaji kao љto je logaritmar bili u љirokoj upotrebi naroиito u tehniиkim proraиunima. Vannevar Bush, MIT, je napravio veliki diferencijalni analizator sa dodatnim sposobnostima integracije i diferencijacije. Diferencijalni analizator kojeg je utemeljila Rockfeller fondacija je verovatno bio najveжi ureрaj za raиunanje na svetu 1930. godine.

Digitalno raиunanje je ponovo doљlo do izraћaja 1930. godine kad su brojni nauиnici uvideli da je tehnologija doљla do stadijuma da su dostupne sve neophodne komponente raиunara. Svaki je u svom domenu trebalo da izumi (ili moћda 'ponovo izumi' nesvestan prethodnog rada Babbage-a) strukturu raиunara. Mada sada moћemo da odredimo precizne datume kada je barem иetiri ponira prepoznalo kapacitete tehnologije, kad proрe joљ sto godina naљim potomcima жe ovo izgledati kao jedan trenutak u vremenu kada su istovremeno nezavisni istraћivaиi napravili raиunar.

Konrad Zuso u Berlinu, u Nemaиkoj razvio je svoj raиunar Z-1 u dnevnoj sobi svojih roditelja, relejni raиunar koji je koristio binarnu aritmetiku. 1938 je nastavio sa Z-2 uz pomoж Helmuta Schreyer-a. Tokom drugog svetskog rata se obratio nemaиkoj vladi za pomoж u graрenju maљina ali je odbijen jer bi duћe trajalo da se njegov rad zavrљi no љto je vlada oиekivala da жe rat trajati. Pri kraju rata je pobegao u Hinterstein pa potom u Љvajcarsku gde je rekonstruisao maљinu Z-4 na univerzitetu u Cirihu i osnovao raиunarsku kompaniju koja se vremenom pripojila koorporaciji Siemens.

Nedavno je nemaиki muzej u Minhenu rekonstruisao maљinu Z-1 kao centralni deo raиunarske izloћbe. Zuse-ova maљina je sve do posle rata bila nepoznata izvan Nemaиke i mada imaju hronoloљki prioritet ipak imaju mali uticaj na sveukupni razvoj industrije.

John Vincent Atanasoff je sa John Berry-em razvio maљinu koju sada nazivamo ABC -- Atanasoff-Berry Computer -- na univerzitetu u Iowi, Amerika kao maљinu posebne namene za reљavanje skupova linearnih jednaиina u fizici. Verovatno najraniji primer elektronskog kalkulatora, ABC je razvio osnovne koncepte koji жe se pojaviti kasnije u 'modernim raиunarima' -- elektronsku aritmetiиku jedinicu i regenerativnu, cikliиnu memoriju.

Mada nije koristio praktiиnu tehnologiju epohe, Alan Turing je razvio ideju 'univerzalne maљine' koja moћe da izvrљi svaki algoritam koji se moћe opisati i koja predstavlja osnovu za koncept 'raиunarstva'. Verovatno je vaћnije to љto su se njegove ideje razlikovale od ideja ljudi koji su reљavali aritmetiиke probleme i љto je uveo koncept 'simboliиke obrade'.

Stibitz

U Americi je joљ dvoje drugih ljudi razmatralo problem raиunanja: Howard Aiken na univerzitetu Harvard иiji je rad urodio plodom 1944. godine i George Stibitz u Bell Telephone Laboratories koji je prouиavao koriљжenje telefonskih releja u aritmetici. On je prvi konstruisao aritmetiиku jedinicu na relejni pogon 1937. godine (koju je kasnije nazvao Model-K poљto je napravljena na Kitchen stolu) i nakon tako skromnog poиetka napravio brojne relejne maљine koje su se koristile tokom drugog svetskog rata.

Jedan od glavnih problema u raиunarstvu u Bell Telephone Laboratories je bio domen kompleksnih brojeva. Stibitz-ov prvi potpun elektromagnetski relejni kalkulator reљio je problem i dato mu je ime Complex Number Calculator (kasnije Bell Labs Model 1). Godinu dana kasnije ova maљina je prva bila upotrebljena daljinski preko telefonskih linija pripremajuжi teren za povezivanje raиunara i sisteme komunikacije, deljenje vremena, i kasnije umreћavanje. U hodniku ispred sala za konferencije na godiљnjoj konferenciji ameriиkog matematiиkog druљtva na koledћu Dartmouth instaliran je teleprinter i povezan sa Complex Number Calculator-om u New York-u. Meрu ljudima koji su iskoristili moguжnost i probali sistem bili su Norbert Wiener i John Mauchly

S one strane Atlantika glavna potreba za podrљku ratnim naporima bilo je deљifrovanje uhvaжenih poruka nemaиkih snaga. Za љifrovanje se u prvim godinama rata koristila ENIGMA, dizajnirana u SAD. Tim iz Bletchey Parka, koji se nalazi na pola puta izmeрu univerziteta Oxford i Cambridge, u kojem je bio i Alan Turing, izgradio je seriju maљina koje su dostigle vrhunac 1943. godine sa Colossusom.

Telephone Research Establisment pod komandom Tommy Flowersa (na slici sa desne strane, zajedno sa Sir Harry Hinsleyem, takoрe rukovodiocem u Bletchey Parku, koji je nedavno objavio memoare) isporuиio je decembra 1943. Colossus Mark I, a on je postao operativan 1944. Deљifrovanje poruka je pomoglo planiranje za dan D, kasnije te godine. Sledeжe maљine isporuиene su na vreme za iskrcavanje u Normandiji i igrale su znaиajnu ulogu u pobedi nad nacistiиkom Nemaиkom. Postojanje Colossusa krilo se do 1970. godine, a algoritmi deљifrovanja su i dalje tajna. Turing i ostali su imali samo mali uticaj na razvoj britanskog raиunarstva nakon rata.

Flowers (sa desne strane)

Kopija Colossusa stoji sada u muzeju u Bletchey Parku u Engleskoj. U Americi je pokrenut sliиan program u United States Naval Computing Machine Laboratory (USNCML) u Daytonu u drћavi Ohio, koji je koristio tehnologiju prenetu iz Bletchey Parka preuzet, a kasnije je nastavljeno u Wisconsin Avenue љtabu National Security Agency (NSA). Pored pomoжi u razbijanju nemaиkih љifri, USNCML je radila i na japanskim љiframa. Nakon rata иlanovi ove grupe inћenjera osnovali su druљtvo Electronic Research Associates (ERA) u Minneapolisu.

Rad na ENIAC-u, zapoиet 1943, vodio je John Brainer, dekan Moore School of Electronical Engineering na Univerzitetu Pennsylvania, zajedno sa Johnom Mauchlyjem i J. Presperom Eckertom, koji su bili zaduћeni za implementaciju. Veza ameriиke armije, u ime laboratorije Aberdeen Proving Ground (Ballistic Research Laboratory), bio je Herman Goldstine. Slike prikazuju Eckerta (levo) i Goldstinea (desno) kako drћe aritmetiиki deo iz ENIAC-a.

Drugi svetski rat

Potreba za raиunarstvom tokom Drugog svetskog rata postala je intenzivnija zbog iznenadnog naprednog razvoja brojnih artiljerijskih sredstava koja su trebala da se suprotstave sve boljim borbenim sredstvima kakav je avion. Stibitz je proљirio svoje prenosive maљine ureрajima za praжenje i za navoрenje koji bi se prikljuиili na protivavionske topove, ali je glavni nedostatak bio dostupnost 'tabela za gaрanje' za poljsku i mornariиku artiljeriju. Stoga su rani ameriиki ureрaji za raиunanje, kao љto je Babbageova diferencijalna maљina, napravljeni da prave tabele, a ne da u realnom vremenu obavljaju raиunanje za reљavanje nauиnih (ili vojnih) problema.

Prvi veliki automatski elektromehaniиki kalkulator opљte namene je bio Harvard Mark I (tj. IBM Automatic Sequence Control Calculator [ASCC]). Njega je izumeo Howard Aiken krajem tridesetih godina, a implementirali su ga Hamilton, Lake i Durfee iz IBM-a. Maљina koju je sponzorisala ameriиka mornarica trebalo je da izraиunava elemente matematiиkih tabela i tabela za navigaciju; istu svrhu je imala Babbageova diferencijalna maљina. Aiken je posvetio svoje rane izveљtaje Babbageu kada je saznao za deo diferencijalne maљine na Harvardu 1937. ASCC nije maљina sa skladiљtenim programom, nego ju je pokretala papirna traka sa instrukcijama.

Grace Murray Hopper je radila za Aikena na Harvardu juna 1944. i postala je treжi programer na raиunaru Mark I. Njena dva prethodnika, koje su tada nazivali 'koderima', bili su zastavnici Robert Campbell i Richard Bloch.

Grace Murray Hopper je radila u privremenoj zgradi iz Prvog svetskog rata na Univerzitetu Harvard. Na raиunaru Mark II ona je pronaљla prvu raиunarsku bubu koja je nastradala od struje. Prilepila ju je na dnevnik raиunara i kad bi kasnije maљina stala (љto se иesto deљavalo) rekli bi Howardu Aikenu da 'uklanjaju bube' (engl. debugging) iz raиunara. Prva buba i dalje postoji u National Museum of American History of the Smithsonian Institutions. Reи buba i koncept uklanjanja ranije je verovatno koristio Edison, ali se pretpostavlja kako je ovo prva potvrda da se taj pojam primenjuje na raиunare.

30. jun 1945: John von Neumann je napisao 'Prvu skicu izveљtaja o EDVAC-u' koja je utrla put za arhitektonski dizajn nekoliko generacija raиunara; izveљtaj nikad nije prevaziљao stadijum skice, ali njegovi koautori (oиigledno ne i saradnici u pisanju) nisu nikad zvaniиno imenovani. Arhitektonski stil je postao poznat kao 'von Neumannova arhitektura', a ovaj izvor za pojam 'uskladiљtenog programa' postao je diskutabilan. Eckert i Mauchly su tvrdili da su oni razmiљljali o tome pre no љto se Neumann pridruћio veж zapoиetom radu na univerzitetu Pennsylvania. Konrad Zuse je tvrdio kasnije da je i on razmiљljao o tome joљ tridesetih godina

ENIAC je otkriven u Filadelfiji. ENIAC je predstavljao tek korak prema pravim raиunarima, za razliku od Babbagea, Eckert i Mauchly su zavrљili konstrukciju, iako su znali da maљina nije baљ reprezentativna tehnologija. ENIAC je programiran kroz ponovo povezivanje meрusobnih veza meрu razliиitim komponentama i imao je sposobnost paralelnog raиunanja. ENIAC je kasnije modifikovan u programsku maљinu za skladiљtenje, ali ne pre no љto se tvrdilo da su druge maљine bile prvi raиunar.

1946 je bila godina u kojoj se desio prvi raиunarski sastanak, Univerzitet Pensilvanije je organizovao prvu seriju 'letnjih sastanaka' gde su svetski nauиnici saznali poneљto o ENIAC-u i planovima za EDVAC. Meрu uиesnicima je bio Maurice Wilkes sa univerziteta u Kembridћu koji se vratio u Englesku da bi napravio EDSAC.

Kasnije te godine, Eckert i Mauchly zbog spora sa Univerzitetom u Pensilvaniji u vezi patenta napustili su univerzitet da bi uspostavili prvu raиunarsku kompaniju -- Electronic Control Corp. sa planom da izgrade Universal Automatic Computer (UNIVAC). Nakon mnogo kriza oni su izgradili BINAC za Northrup Aviation i preuzeti su od kompanije Remington-Rand pre no љto je UNIVAC zavrљen. U isto vreme je Electronic Research Associates (ERA) ujedinjen u Minneapolisu i preuzeo njihovo znanje o raиunarskim ureрajima da bi napravili liniju raиunara; kasnije je ERA takoрe spojena sa Remington-Rand.

Te iste godine je formairan AIEE komitet o raиunarskim ureрajima velike skale иiji je predsedavajuжi bio Charles Concordia (maj/jun 1946-49); ovaj komitet je bio preteиa IEEE Computer Society iz 1963 godine.

William Shockley, John Bardeen i Walter Brattain su izumeli ureрaj ' prenosni otpornik ', kasnije poznat kao tranzistor koji жe preinaиiti raиunar i dati mu pouzdanost koja se nije mogla postiжi vakumskim cevima.

Rad na programskom raиunaru za skladiљtenje se zbivao bar na иetiri lokacije -- na Univerzitetu u Pensilvaniji na konstrukciji EDSAC-a, na Princeton University na Institute for Advanced Study Machine (IAS) pod rukovodstvom John von Neumanna, na Cambridge University pod rukovodstvom Maurice Wilkesa i Univerzitetu u Manchesteru. Douglas Hartree je posetio razne lokacije u Americi i vratio se u Englesku da bi ubedio svoje kolege, Freddy Williamsa i Tom Kilburna da naprave raиunar. Max Newman, jedan od rukovodilaca istraћivanja u Bletchey Parku je napravio Royal Society Computing Laboratory u Manchesteru i traћio je sredstva da bi napravio raиunar. 21. juna 1948 godine njihova prototip maљina 'Baby' je radila po prvi put; svet se zaista pomakao iz domena kalkulatora u domen raиunara. Williams, Kilburn i Newman su nastavili da grade maљinu pune skale koju su nazvali Manchester Mark I. Ferranti Corporation je preuzeo dizajn i zapoиeo liniju raиunara koji su bili jedna od glavnih komponenti britanske raиunarske industrije.

T.J. Watson Sr. se naljutio na Howard Aikena zbog nedostatka posveжenosti Atomatic Sequence Control Calculatoru [ASCC] (Harvard Mark I) i iznerviran uspehom ENIAC-a naruиio izgradnju Selective Sequence Control Computer-a (SSEC) za IBM. Iako to nije bio programerski raиunar za skladiљtenje, SSEC je bio prvi korak IBM-a od potpune posveжenosti tabulatorima sa buљenim karticama do sveta raиunara. Javne slike SSEC-a su modifikovane da ne bi sadrћale kolone u maљinskoj sobi u IBM kancelarijama na Madison Avenue nakon љto je Watson izrazio ћaljenje љto uopљte postoje!

Samo godinu dana nakon љto je Manchester Baby postala prva operativna programska maљina za skladiљtenje na svetu, prvi elektronski digitalni programski raиunar velike skale za skladiљtenje, kompletno funkcionalan, razvio je Maurice Wilkes sa osobljem matematiиke laboratorije na Cambridge univerzitetu. Nazvan je EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Computer); primarni sistem za skladiљtenje je bio skup ћivinih korita (cevi ispunjene ћivom) kroz koje je generisano i regenerisano akustiиno pulsiranje predstavljalo bitove podataka. Wilkes je 1946 pohaрao letnju љkolu na Univerzitetu u Pensilvanija i vratio se kuжi sa osnovnim planovima za maљinu u mislima.

U Americi je NAtional Bureau of Standards poиeo rad na dve maљine. Bureau je bio odgovoran za realizovnje ugovora o isporuci UNIVAC-a Census Bureau ali je spoznao da nema dovoljne resurse za njegov rad. Poљto nisu imali veliki budћet Bureau je odluиio da se takmiиi sa National Physical Laboratory (ekvivalent u Engleskoj) pa je stvorio sopstvene maљine. One su postavljene u istoиnim i zapadnim centrima. Sam Alexander je preuzeo kontrolu razvoja SEAC-a (Standards Eastern Automatic Computer) dok je Harry Huskey (koji je napravio Pilot ACE u National Physical Laboratory [NPL], britanski ekvivalent NBS-a) vodio razvoj SWAC-a (Standards Western Automatic Computer).

1950'te

Pedesetih godina proљlog veka Professional Group on Electronic Computers of the Institute of Radio Engineers (Profesionalna grupa za elektronske raиunare Instituta radio inћenjera) je postala organizacija sa mnogim elementima danaљnje organizacije Computer Society, znaиajno prihvatajuжi tehniиke i obrazovne komitete. Konferencije su bile najznaиajnije rane aktivnosti ove grupacije, ali su publikacije rapidno rasle sa nekih 1 800 uvodnih stranica tokom dekade. Pri kraju pedesetih PGEC je bila najveжa profesionalna grupa u IRE. Imala je 19 podruћnica po Americi i 8 874 иlanova, ukljuиujuжi 8 179 stalnih иlanova, 679 studenata i 66 pridruћenih иlanova.

Nakon drugog svetskog rata i svog rada u Betchley Parku, Alan Turing se pridruћio upravi National Physical Laboratory u Teddingtonu, u Engleskoj, sa svojim planovima za pravljenje raиunara. Njegov projekat za Automatic Computing Engine (ACE) je zavrљen 1947. godine, ali je direktor laboratorije dao zadatak konstrukcije fiziиkom (Physics), a ne matematiиkom (Mathematics) odeljenju gde se Turing nalazio. Usled toga je Turing napustio NPL da bi preuzeo mesto svog љefa u toku rata, Maxa Newmana na University of Manchester. Rad na prototipu maљine bazirane na Turingovim planovima je nazvan Pilot Ace, projekat je poиeo Harry Huskey 1948. godine i zavrљio ga 1951. godine. Potpuna verzija je zavrљena nekoliko godina kasnije u Department of Scentific and Industrial Research.

Jay Forrester, Bob Everett i drugi u MIT su zapoиeli rad na simulatoru za Air Force kasne 1946. godine, ali su se predomislili o upotrebi analognih tehnika i odluиili da koriste digitalnu obradu za prvi raиunar sa obradom u realnom vremenu - Whirlwind. Ovaj rad je takoрe dobro poznat za razvoju operativne (engl. core) magnetne memorije. Osnovni koncept za operativnu memoriju je patentirao An Wang sa Harvard University 1949. godine, ali je njegova tehnika ukljuиivala koriљжenje jezgra na jednoj ћici za formiranje linija kaљnjenja. Projektom Whirlwind poиelo je koriљжenje tehnike feritnih jezgara povezanih u matricu i tako je stvorena memorija sa direktnim pristupom.

Nakon pet godina rada i nekoliko verzija prve raиunarske kompanije koju su ustanovili Eckert i Mauchly, UNIVAC je isporuиen Census Bureau baљ na vreme da bi se zapoиeo rad na desetogodiљnjem popisu. Budћet je premaљen, ali Remington-Rand Corporation se nadala da жe moжi da proizvede dovoljan broj kopija da bi nadokadnila svoje gubitke na fiksiranom ugovoru sa Vladom 1946. godine. Proizvedeno je 46 kopija.

Maurice Wilkes je ubrzo nakon zavrљetka posla na EDSAC-u na Cambridge University uvideo da жe 'dobar deo ostatka (svog) ћivota provesti u pronalaћenju greљaka uprogramima'. Zajedno sa Stanley Gillom i David Wheelerom razvio je koncept podprograma u programima za pravljenje ponovo upotrebljivih modula; zajedno su napisali prvi udћbenik o 'Pripremi programa za elektronski digitalni raиunar', ('The Preparation of Programs for an Electronic Digital Computer', Addison-Wesley Publ. Co., New York, 1951). Formalizovani koncept razvoja softvera (koji nije dobio ime celu deceniju) je zapoиeo.

Treжa maљina Howard Aikena, Mark III je predata Naval Surface Weapons Center, Dahlgren, Virginia marta 1951. Mark III je bio znaиajan jer je bio prva maљina pune skale koja je ukljuиivala doboљ (engl. drum) memoriju iako je Aiken insistirao da se podaci i instrukcije иuvaju na posebnim (i dimenziono razliиitim) doboљima. Na naslovnoj strani magazina Time je bila slika Mark III koju je naslikao Artzybasheff; to je prvo pojavljivanje raиunara. Slika se sada nalazi na univerzitetu Harvard.

Grace Hopper, tada zaposlena u Remington-Rand i koja je radila na UNIVAC-u, uzela je koncept softvera koji se moћe ponovo koristiti u иlanku iz 1952 nazvanom 'Education of a Computer' (Proc. ACM Conference, ponovo љtampan u Annals of the History of Computing Vol. 9, No.3-4, pp. 271-281) u kojem je opisala tehnike kojima se koristi raиunar za biranje (ili prevoрenje) prethodno napisanih segmenta kodova koji se objedinjuju u programe u skladu sa kodovima napisanim na jeziku visokog nivoa - opisujuжi tako koncept prevoрenja i koncept opљteg prevoрenja jezika. Sledeжih иetrdeset godina Hopper je bio predvodnik u razvoju lakih naиina reљavanja problema i nije se obazirao na sumnjivce koji su rekli da to 'ne moћe da se uradi'. Roрena je ideja 'automatskog programiranja'.

Krajem 1952. godine, UNIVAC je postao uobiиajeno ime za raиunar, kao љto su Hoover i Xerox postali sinonimi za usisivaиe i fotokopir maљine, иemu je delimiиno doprinelo koriљжenje UNIVAC-a u televizijskom programu u noжi predsedniиkih izbora. Koriљжenjem obiиne tastature (konzole) u studiju, unoљeni su rezultati glasanja koji su obraрivani na maљini u Remington-Rand fabrici u Filadelfiji. Sa samo 5% izbrojanih glasova UNIVAC je predvideo pobedu Eisenhowera, a iako je Charles Colinwood stalno traћio da 'UNIVAC kaћe љta misli', CBS je tek posle ponoжi na istoиnoj obali Amerike priznao da nije verovao predviрanjima i povukao rezultate programa koji su radili na UNIVAC-u. Izborne noжi na televiziji viљe nikad neжe biti iste, a UNIVAC je ustoliиen kao glavni raиunar.

1952. godine John von Neumann je takoрe zavrљio svoju verziju naslednika ENIAC-a na Insitute for Advanced Study na Princeton University

Sredinom prve 'policijske akcije' Ujedinjenih Nacija u Koreji, IBM je iskoristio priliku da doprinese ratnom naporu tako љto je proizveo 'Odbrambeni Kalkulator' koji je zapravo bio njihov prvi ulazak u raиunarski biznis. IBM 'Type 701 EDPM' je bio rezultat ubeрenja T.J. Watsona Jr. da IBM treba da zakoraиi u ovo polje i njegovog ubeрivanja svog oca da raиunari neжe odmah uniљtiti biznis obrade kartica. Serija maљina 700, ukljuиujuжi 704, 709 i kasnije 7090 i 7094, dominirala je trћiљtem velikih raиunara tokom sledeжe decenije i doprinela da IBM tada iz pozadine doрe na prvo mesto.

Dok su mnogi univerziteti u Americi i ostalim zemljama proizvodili sopstvene raиunare, Cambridge University EDSAC se prvi komercijalizovao. Dalekovidom odlukom, kompanija od koje se ponajmanje oиekivalo da ima snaћan interes za raиunare, J. Lyons & Company Ltd, inaиe snabdevaиa poslastiиarnica i operatora 'иajdћinica' po Britaniji, uzela je EDSAC dizajn i konvertovala ga za sopstvene biznis aplikacije. Pod nazivom LEO (Lyons Electronic Office), zaokupio je paћnju kompanija sa sliиnim potrebama poslovne obrade. Uspeљnom realizacijom razvoja projekta za sopstvene potrebe, kompanija prerasta u novu raиunarsku kompaniju. LEO Computers Ltd je otkupila English Electric Company i zajedno su postali deo International Computers Ltd (ICL), glavnog proizvoрaиa britanskih raиunara 70'tih.

Otkako je 30'tih IBM proizveo seriju kalkulatora serije 600, koja je doprinela raznovrsnosti opreme za obradu kartica, bila je njegov glavni proizvod. Rani IBM raиunari (701 i 702) nisu bili kompatibilni sa opremom za buљene kartice ali je IBM Type 650 EDPM, prirodan produћetak serije 600, koristio iste periferijske ureрaje za obradu kartica pa je on bio kompatibilan za mnoge postojeжe IBM kupce. Decimalna maљina doboљ memorije, 650-ca je prva koja je masovno proizvoрena iako IBM nije oиekivao da pusti seriju 1000 odmah nakon objavljivanja. Za mnoge univerzitete je to bio prvi raиunar, njegova atraktivnost je znatno poboljљana nuрenjem institucijama popusta od 60% za obrazovne raиunarske kurseve..

Sledeжi primer koji je postavio Grace Hopper i uspeљnu implementaciju interpretatora digitalnog koda za IBM 701 nazvanog Speedcoding, John Backus je predloћio razvoj programskog jezika koji жe omoguжiti korisnicima da izraze probleme pomoжu uobiиajenih matematiиkih formula -- koji je kasnije nazvan FORTRAN. Sastavljajuжi tim od istraћivaиa iz IBM-a i korisnika, Backus je stalno verovao da жe im trebati 6 meseci da zavrљe posao; kadgod ga je neko pitao kad жe sistem biti spreman on bi odgovarao 'za љest meseci'!

Dok je John von Neumann radio na IAS maљini, paralelno su tekli projekti pravljenja kopija u drugim institucijama. Da bi osigurala konformnost, Princeton grupa je uzela fotografije detalja konstrukcije IAS maљine i poslala ih sa beleљkama drugim proizvoрaиima. U Los Alamos National Laboratory je Nick Metroplois pravio MANIAC, University of Illinois je pravio ILLIAC, a u Rand Corporationu Willis Ware je pravio JOHNNIAC. U martu 1954 JOHNNIAC je puљten i njime je rukovodio Keith Uncapher kasnije prvi иovek novo formirane asocijacije IEEE Computer Group, kasnije nazvanom Computer Society. 1994 Willis Wareu je uruиena povelja IEEE Computer Society Pioneer Award za njegov rad na JOHNNIAC-u. Novoformirana National Science Foundation (NSF) je dozvolila da John van Neumann nastavi da radi na raиunarstvu, i to je bila Fondacijina prva podrљka iz niza univerzitetske podrљke razvoju raиunarstva.

Manje od deset godina nakon otkrivanja ENIAC-a, ideja o raиunarstvu velike skale koju je sadrћao ENIAC promenila se u koncept 'superraиunarstva'. IBM je poиeo rad na doprinosu nacionalnom naporu proizvoрenjem maљine koja je obeжavala 100 puta brћi rad od najbrћe maљine na svetu. Ova maљina je trebala da proљiri trenutni nivo sofisticiranosti razvojne tehnologije pa je nazvana STRETCH. Kad je STRETCH napokon isporuиen 1960 naznaиena cena je morala da bude sniћena jer nije dostignuta ciljna brzina. Iste godine IBM je predstavio raиunar 704 иiji je principijelni arhitekt bio Gene Amdahl koji je 90'tih osnovao sopstvenu kompaniju za proizvodnju superraиunara. 704 se odlikovala time da je bila prva komercijalna maљina sa hardverom za rad u tzv. pokretnom zarezu i mogla je da radi pribliћnom brzinom od 5 kFLOPS-a.

Brojni kupci su se udruћili i oformili prve grupe korisnika da bi razmenjivali iskustva i programe i u isto vreme se predstavili kao jedinstveni naspram proizvoрaиa. Korisnici (velikih) IBM maљina oformili su grupu SHARE (nije skraжenica ali je иesto naznaиena kao 'Society to Help Allieve Redundant Effort') a korisnici UNIVAC-a grupu USE. Raиunarstvo nisu viљe oblikovale samo raиunarske kompanije.

Sperry-Rand, naslednik Remington-Randa, koji je i dalje odrћavao UNIVAC Division, napravio je superraиunar za potrebe Lawrence Livermore National Laboratory (LLNL), koji je nazvan LARC (Livermore Automatic Research Computer). U Engleskoj je takoрe zapoиet rad na projektu superraиunara. Projekat Atlas su zajedniиki zapoиeli University of Manchestera i Ferranti Ltd-a, sa Tom Kilburnom na иelu.

Ne zaboravljajuжi da je svrha raиunara da reљe problem, John McCarthy i Marvin Minsky su organizovali konferenciju na Dartmouth College-u, uz pomoж Rockefeller Foundation, o konceptu veљtaиke inteligencije. Zakljuиak ove konferencije je bio da жe doжi do razvoja veљtaиke inteligencije, љto se nije ostvarilo u nekoliko narednih godina

Rani raиunari su imali malu unutraљnju i sporu spoljaљnju memoriju jer su se oslanjali na magnetnu traku. Vremenom je unutraљnja memorija poboljљana na magnetnu doboљ pa na memoriju sa magnetnim jezgrima. Sledeжi logiиan korak bila je disk memorija sa pokretnim glavama za иitanje/pisanje da bi obezbedila sposobnost poludirektnog pristupa i kapacitet skladiљtenja koji odgovara magnetnoj traci. IBM 305 RAMAC je bio prvi sistem sa memorijskim diskom.

Nakon tri godine rada Backus i njegove kolege su isporuиili FORTRAN programski prevodilac za IBM 704, a odmah zatim su naiљli na prvu poruku o greљki – nedostaje zarez u izraиunatoj GO TO naredbi. Herbert Bright iz Westinghouse u Pittsburghu primio je neoznaиen paket od 2000 kartica i utvrdio da je to dugo oиekivani prevodilac, a zatim napravio prvi korisniиki program – zajedno sa greљkom. Svet programskih jezika je napredovao od oblasti u kojoj su samo obuиeni programeri mogli da zavrљe projekat, do oblasti u kojoj su oni koji imaju probleme mogli sami da izraze svoja reљenja.

Pronalazak tranzistora u drugoj polovini 40-tih otvorio je eru moderne elektronike koriљжenja  »elektrona u иvrstim telima« i napuљtanje, mada na vrhuncu moжi, staromodne elektronske vakuumske cevi koja koristi 'elektrone u vakumu'. 1958, Jack St. Clair Kilby je zaиeo i dokazao svoju ideju integrisanja tranzistora sa otpornicima i kondenzatorima na jednom poluprovodniиkom иipu, koji je monolitsko integrisano kolo (IC). Njegova ideja monolitskog IC, zajedno sa planarnom tehnologijom Dr. Jean Hoernija i Robert Noyceovom idejom 'o izolaciji spoja' za planarna vezivanja, uиvrљжuje veliki progres danaљnjeg poluprovodniиkog IC i mikroelektronike koja je bazirana na njemu. Tehnologija je omoguжila inovacije mnogobrojnih aplikacija u raиunarima i komunikacijama, koje su dramatiиno promenile naљ stil ћivota.

Originalni razvoj koji je poиeo sa projektom Whirlwind postao je realnost 1958. godine sa instalacijom sistema SAGE za vazduљnu odbranu na McGuire AFB u NJ. Prvi efikasni sistem kontrole vazduљnog saobraжaja postao je operativan za severno istoиnu Ameriku.

Tada tek osnovana korporacija Control Data Corporation pod voрstvom William Norrisa je dala doprinos trћiљtu superraиunara sa potpuno tranzistorizovanim raиunarom --CDC 1604 --Seymour Cray je bio glavni arhitekt.

U meрuvremenu, nastavljajuжi svoj rad u razvoju veљtaиke inteligencije, John McCarthy je razvio koncepte programskog jezika LISP za obradu nizova simbola, tj. nenumeriиki procesni jezik. Naredne generacije studenata su promenile znaиenje jezika LISP, љto je skraжenica za LISt Processing, u 'Lots of Idiotic, Silly Parentheses'.

Dok je u mnogim kompanijama postojao pomak ka superraиunarima, IBM je objavio moguжnost maљina veliиine dva stola za male korisnike -- IBM 1401 za poslovne korisnike i IBM 1620 za nauиnike. Maљina 1401 je postala najpopularnija maљina za obradu poslovnih podataka, a maљina 1620 je za mnoge studente bila prvo raиunarsko iskustvo na malim univerzitetima i srednjim љkolama. Obe maљine su uvele znakovno orijentisanu glavnu memoriju od 20-40k bajta u kojoj granice 'reиi' moћe programer da definiљe da bi obezbedio 'neograniиenu preciznost'. Obe maљine su imale aritmetiиku jedinicu koja je koristila tabelu pretraћivanja umesto binarnih sabiraиa. Prvobitno je IBM nameravao da maљinu 1620 nazove kao CADET, ali kad je ovo prevedeno u 'Can't Add, Doesn't Even Try' (Ne moћe da sabere, иak ni ne pokuљava) odustali su od tog imena.

Nakon nekoliko godina rada General Electric Corporation je isporuиila 32 ERMA (Electronic Recording Machine --Accounting), raиunarski sistem za Bank of America u Kaliforniji da bi spasila bankarsku industriju od poplave rastuжeg broja иekova koje je koristila rastuжa klijentela. Zasnovan na SRI dizajnu, ERMA sistem je koristio Magnetic Ink Character Recognition (MICR) kao sredsvo za dobijanje podataka sa иekova i uveo sistem za obradu иekova kojeg nisu plaљila dokumenta koja nisu bila primitivna. Bankarska industrija je automatizovana i otvarala je puteve za nove naиine poslovanja ukljuиujuжi ATM (bankomati) i elektronsko personalno bankarstvo. Sa druge strane, to je bio bitan dogaрaj u istoriji proizvodnje raиunara u GE koji, izuzev razvijanja profitabilne linije maљina za NCR (NCR 304), nikada nije dostigao status koji se mogao oиekivati od takvog finansijskog dћina.

1960-te

PGEC servisi u ranim љesdesetim su bili skoro isti kao u kasnim pedesetim iako se poveжavao broj konferencija i stranica u struиnim иasopisima. Meрutim, 1961. godine, voрstvo PGEC je poиelo da razmatra stvaranje tehniиkih komiteta. Ovi komiteti su trebali da obezbede viљe foruma za posebna interesovanja i u isto vreme da smanje da zainteresovani formiraju odvojene IRE grupe i da  razdvoje oblast. U maju 1962. godine, prvi od ovih komiteta, komitet za logiku i teoriju prekidaиa, odobrio je zajedniиki rad sa komitetom AIEE koji je veж funkcionisao.

Istovremeno, nastavljeni su planovi na udruћivanju IRE i AIEE. IRE-AIEE su se udruћili u Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) na nivou rukovodstva 1963. godine. PGEC je tada postao Professional Technical Group on Electronic Computers, a odmah potom Computer Group. Poиetkom 1963. godine, grupa je zapoиela rad sa Administrative Committee koji je ukljuиivao ljude iz PGEC i AIEE CDC. Konaиno udruћivanje je zavrљeno u aprilu 1964. godine.

Jula 1966. godine preduzet je vaћan korak sa prvim dvomeseиnim izdanjem Computer Group News, koji je sadrћao vesti o grupi i industriji, primenjene иlanke i uputstva za rad, vodiи za raиunarsku literaturu, i mnogo raиunarskih иlanaka. Arhivski materijali su bili dostupni za profesionalce iz struke po nominalnoj ceni.

Computer Group News je otvorio vrata za mnoge magazine u udruћenju, kao i u IEEE. Takoрe, bio je vaћan i na drugi naиin. Sa izdanjem prvog magazina, Computer Group je zaposlila i rukovodila radnicima koji su bili zaposleni puno radno vreme u podruиju Los Angelesa za podrљku izdavaљtvu i druge administrativne aktivnosti. Computer Group je bila prva IEEE grupa koja je zaposlila svoje ljude, i to je bio glavni faktor razvoja druљtva.

1968. godine, IEEE Transactions on Computers je postao meseиno izdanje. Broj periodiиno objavljenih stranica je narastao na skoro 9,700 u struиnim publikacijama i oko 640 u Computer Group News. Broj иlanova je narastao na 16 862, ukljuиujuжi 4 200 studenata i 158 pridruћenih иlanova. Dekada je zavrљena sa 41 sekcijom.