UVOD U BIOS

UVOD U BIOS

U ovom predavanju moæi æete da èitate o podešavanju PC BIOS-a. Tekst je pisan na jednom AWARD BIOS-u, ali su podešavanja ista svuda, tako da je ova prièa poprilièno univerzalna.

Jednostavni' ekrani u BIOS-u su puni opcija koje zahtevaju detaljno objašnjenje tako da krecemo u prièu o podešavanju BIOS-a.

BIOS je osnovni operativni sistem koji pokreæe hardver. Njega pišu tvorci hardvera i vezan je za specifièan komad hardvera. U zavisnosti od tipa ureðaja, moguæe je ponekad menjati sadržaj BIOS-a. Ovo je moguæe samo ukoliko je BIOS pakovan u flash memoriju.

Najèešæe startujete editor BIOS podešavanja pritiskom na taster [Del]. Kada se na ekranu pojavi ekran sa odbrojavanjem memorije, pritisnite taster [Del] i posle nekoliko sekundi na ekranu æe se pojaviti maska glavnog ekrana.

Vaš BIOS možda baš i nije potpuno nalik ovom (taènije njegov editor). Razlike su ipak vrlo male, tako da sve što je ovde napisano možete primeniti na bilo koji BIOS.

Kada otvorite glavni ekran (ili glavni meni) editora, najpre možete da uoèite dva bitna podatka:

• proizvoðaèa BIOS-a i posredno verziju
• kod proizvoðaèa ploèe

U zavisnosti od tipa BIOS-a (da li je AMI i AWARD), kod se odreðuje na razlièit naèin. Kod Award BIOS-a treba pogledati broj u zagradi. U našem sluèaju je to 2A69KPND. Sada æemo ovaj broj prepisati na sledeæi naèin:

Generacija procesora je odreðena treæom cifrom. Za Pentium ploèe je 5, za P II ploèe je 6. Kod proizvoðaèa matiène ploèe je dat sa 5 i 6 cifrom, ukoliko je ova oznaka sa 8 cifara. Kod oznake sa devet cifara, treba uzeti 6 i 7 cifru.

Preko nje možete da odredite koje proizveo ploèu, ukoliko nemate nigde ponosan natpis proizvoðaèa. Ovo je posebno uoèljivo kod raznih 'žutih' ploèa bez imena i uputstava.

Sam meni ima nekoliko glavnih opcija:

• Standard CMOS Setup
• Advanced BIOS Setup ili BIOS Features Setup
• Chipset Features Setup
• Power Management Setup
• PNP/PCI Configuration
• Load BIOS Defaults
• Load Setup Defaults
• Integrated Peripherals
• Supervisor Password
• User Password
• IDE HDD Autodetection
• Save & Exit Setup
• Exit Without Saving

Neki BIOS-i imaju i CPU Soft Menu ili Hardware Monitor kao dodatne opcije. Ukoliko postoje ove opcije, onda je sistem sposoban za nadgledanje temperature, broja obrtaja ventilatora i sliènih parametara stabilnosti sistema. Ovo postoji kod svih novih ploèa za PII/PIII klase procesora. Rane verzije PII ploèa sa AT napajanjem nisu imale implementirane opcije nadgledanja parametara sistema.

Naèin kretanja kroz editor je naznaèen na dnu ekrana i najèešæe su to strelice. Izmene mogu biti sa tasterima [+] i [-] ili [Page Up] i [Page Down]. Kada doðete na željenu opciju, pritisnite [ENTER].

Sada æemo se pozabaviti svakom od ovih opcija. Meðutim, neæu krenuti baš redom. Najpre æemo obraditi one lakše opcije, kod kojih nema mnogo podešavanja. U sledeæim brojevima æemo obraðivati, jednu po jednu, kljuène opcije editora.

Supervisor Password

Ovom opcijom se postavlja šifra za ulazak u BIOS. Ukoliko je postavite, morate da je otkucate pre nego što se pokrene editor. Postojanje ove šifre ne ometa normalan rad sistema.

Kada izaberete ovu opciju dobiæete ekran sa poljem za unos šifre.

Ukoliko se odluèite da poništite postojeæu šifru ili da ne unesete šifru (odustajete od unosa) samo pritisnite [ENTER]. Dobiæete poruku da je šifra iskljuèena.

User Password

Opcija User Password je slièna prethodnoj, ali se razlikuje po funkciji. User password æe blokirati pristp sistemu, tj. sistem se prilikom podizanja zaustavlja i èeka da korisnik unese šifru za nastavak. Ukoliko se ne unese ispravna šifra, sistem ostaje blokiran.

Svi ekrani prikazani za prethodnu stavku se koriste i ovde.

Ukoliko zaboravite šifru, jedini naèin za skidanje iste je brisanje BIOS-a.

Save & Exit Setup

Kada postavite sve parametre kako želite, potrebno je i da ih snimite. To èinite ovom opcijom.

Najpre pritiniste taster [ESC] i kada dobijete sledeæu sliku, pritisnite taster [Y] i zatim [ENTER].

Sve promene æe biti snimljenje u CMOS i sistem æe raditi sa novim parametrima. Ukoliko ste nešto zabrljali i sistem ne može da se podigne, moraæete da otvorite kuæište, locirate kratkospojnik za brisanje CMOS-a i prebacite ga u suprotan položaj. Obièno imate tri kontakta. Skinite kapicu sa spojenih kontakata i prebacite je na slobodni i srednji kontakt. Ovo se radi kada je mašina iskljuèena!

Sada ukljuèite mašinu. Neæe se desiti ništa, bar na prvi pogled. Mašina æe biti mrtva. Meðutim, upravo ste izbrisali CMOS. Nakon 30-ak sekundi, iskljuèite mašinu, izvucite kabl za napajanje iz struje i vratite kratkospojniku stari položaj. Sada ukljuèite sistem i ponovo pokrenite CMOS Setup. Ovoga puta se potrudite da ne napravite istu grešku.

Exit Without Saving

Kada želite da odustanete od svih promena koje ste napravili u podešavanjima, izaberite ovu opciju. Dobiæete ekran sa pitanjem da potvrdite akciju. Ukoliko odgovorite sa [Y] i [ENTER], izaæiæete iz editora bez ikakvih izmena u podešavanjima.

Rezime

U ovom broju smo se dotakli podešavanja BIOS-a i nekih osnovnih stvari o BIOS-u i njegovom editoru. Takoðe smo obradili èetiri opcije iz glavnog menija.

Kao i kod skijanja, najpre smo nauèili kako se zasustavlja. Nauèili smo kako da pokrenemo editor konfiguracije (CMOS editor) i kako da ga napustimo.

U sledeæem nastavku æemo se pozabaviti grupom opcija pod Standard CMOS Settings. Iako na prvi pogled jednostavna, ova grupa sadrži neka vrlo bitna podešavanja.

Zatim æemo se upustiti u istraživanje opcija pod nazivom BIOS Features Setup i CMOS Features Setup, koje su osnovne za pravilan rad svakog sistema. Podešavanjem ovih opcija možemo ubrzati, ali i onesposobiti sistem. No, do sledeæeg puta prouèite dobro ovaj deo i javite se ukoliko ima nešto što vas interesuje

Standard CMOS Setup

Na prvi pogled, ovaj meni je dosta lak i jednostavan za upotrebu. Meðutim, ovde postoji nekoliko opcija èije podešavanje može drastièno da utièe na rad sistema. Poðimo redom.

Prva opcija je podešavanja datuma i vremena. Sat je 24-èasovni i nema mnogo nepoznanica.

Podešavanje parametara harddiskova

Sada sledi tabela za èetiri EIDE diska. Moj savet je da ih ostavite na Type: AUTO i Mod: AUTO. Time obezbeðujete da se sistem sam prilagodi disku koji je ubaèen.

Ukoliko je mašina namenjena za testiranja, onda bi trebalo da postavite sve èetiri opcije na AUTO. Ukoliko imate samo jedan disk, i ne planirate dalje dodavanje diskova (pazite, ne CD-R/RW/DVD/ZIP ureðaja, veæ iskljuèivo harddiskova!), onda na njegovoj poziciji postavite AUTO, a kod ostalih pozicija NONE.

Ukoliko ostavite svuda AUTO, sistem æe utrošiti nekoliko sekundi više prilikom startovanja da bi utvrdio da li postoji disk na toj poziciji i koje su mu performanse. Ukoliko naðe neki drugi ureðaj, samo æe ispisati njegovu identifikaciju.

Za sve ostale ureðaje BIOS ionako mora da proveri postojanje i PIO/UDMA mod, tako da ovde slobodno možete ostaviti NONE. Ukoliko BIOS ne traži ureðaje na sve èetiri pozicije, ispisaæe poruku Found: CD-ROM model XYZ.

Ukoliko postavljate parametre diska ruèno, onda imate na raspolaganju 45 predefinisanih tipova (numerisanih kao 1-45, sa izuzetkom 15 i 16, koji se ne koriste) ili USER tip. Stari diskovi su se proizvodili kao neki TIP (recimo TIP 17), i automatski bi imali definisan broj glava, cilindara i sektora po traci, a time i kapacitet diska. U ovom primeru je TIP 17 disk od 40,54 MB, sa 5 glava, 17 sektora po traci i 977 cilindara i ne može da ima druge parametre. Svi novi diskovi su USER Defined.

Što se naèina (moda) rada tièa, postavite ga uvek na AUTO, osim ukoliko niste 100% sigurni koji je to pravi naèin. Imate na raspolaganju tri naèina rada:

CHS

Large

LBA.

Ovde dolazimo do novog parametra i problema. CHS je mod koji je prirodan za BIOS, to jest fizièka geometrija diska (broj glava/cilindara/sektora) je onaj koji je predstavljen. I to sve lepo radi dok se ne udari u limit BIOS-a od 1024 cilindra. Kako diskovi imaju 16 glava i maksimum od 63 sektora po traci, dobijete da je najveæi CHS disk velièine 504 MB.

Ali, šta ukoliko imate veæi disk. Ovde se pribeglo 'varanju' tako što se BIOS-u prijave malo prepravljeni podaci. Prvi sistem je bio Large, ali je široko rasprostranje LBA.

LBA ili Logical Block Addressing je naèin rada u kome se BIOS-u prijavi broj traka manji od 1024, a broj glava se podiže do 255. Time se prevazilazi ogranièenje od 504 MB i postavlja limit na 8 GB. Noviji BIOS-i imaju ispravku ili bolje reæi doradu (patch) koji im dozvoljava da 'vide' i rade sa diskovima veæim od 8 GB.

Flopi diskovi

Sledeæi deo je podešavanje flopi diskova prikaèenih na sistem. Ovde je relativno jednostavno podešavanje, jer svi noviji sistemi imaju samo disketnu jedinicu A: i to 1,44MB i 3,5'. Flopi B: obièno ni ne postoji.

Meðutim, ukolik imate stariji sistem, možda æete morati dapostavite i drajv B: ili èak drugi format za flopi A:. Na raspolaganju su seledeæih pet formata:

360 KB 5,25'

1,2 MB 5,25'

720 KB 3,5'

1,44 MB 3,5'

2,88 MB 3,5'

Od svih ovih formata, diskete od 2,88 MB nikada nisu stvarno zaživele, a prve tri opcije su za stare ureðaje, koji se danas ne proizvode više. Meðutim, može se desiti da imate neku stariji mašinu sa (286 ili 386) sa velikim flopijem, koji je formata 1,2 MB.

Opcija Floppy 3 Mode Support je specifièna opcija namenjena nekim flopi ureðajima prodavanim u Japanu. Ignorišite ovu opciju.

Video adapter

Kako su danas sve kartice VGA kompatibilne, ova opcija nema potrebe da se menja. No, ukoliko iz bilo kojeg razloga ubacite neku stariju (egzotiènu) karticu, možete ovde da podesite tip kartice.

Promenom tipa se sugerište BIOS-u, a time i DOS-u da je adapter sposoban da radi u 40 ili 80 kolona i 25 redova, kao i da li može da pokaže boje.

Ovu opciju æete retko menjati, a rasprava o video adapterima je malo opširnija i izlazi iz okvira prièe o BIOS-u.

Halt on Errors

Opcijom Halt On Errors kontrolišete kada æe BIOS prekinuti podizanje sistema, ukoliko postoji neki kvar na hardveru. Neke od opcija su malo neobiène, ali imaju specifiène primene.

Moj savet je da postavite opciju All Errors, èime zaustavljate sistem na bilo kakvu grešku. Možete da zaustavite podizanje sistema i ukoliko ne postoji greška. Opcija je korisna jedino ukoliko testirate neki hardver.

U nekim situacijama je potrebno ignorisati postojanje greške na nekom ureðaju. Recimo, imate izložbenu mašinu na kojoj se vrti neka prezentacija/demonstracija i ne želite da neko doðe i èaèka vam sistem. Uklonite tastatru i u BIOS-u postavite da se neodazivanje tastature ignoriše. Sada æe se kompjuter startovati èak i kada nema prikljuèenu tastaturu. Ovo nije moguæe uraditi kod klasiènog PC BIOS-a, kakav se godinama ugraðivao u PC-je.

HDD Autodetection

Ova opcija je vezana za prethodnu, tako da æemo je ovde obraditi. Preko nje se vrši identifikovanje diskova i podešavanje parametara rada.

Kod EIDE diskova postoji nešto što se zove servisni sektor i gde su smešteni podaci o samom disku. Ti podaci, izmeðu ostalog, obuhvataju:

• naziv i model diska
• reviziju
• serijski broj diska
• geometriju diska

Nakon pokretanja ove opcije, BIOS æe prozivati jedan po jedan disk i ponuditi moguæe parametre rada. Najprihvatljiviji parametri su oznaèeni sa (Y) iz broj opcije.

Da bi aktivirali ovu opciju, samo pritisnite [ENTER] i BIOS æe podesiti sve što treba u njegovoj tabeli.

Nakon što je disk podešen, prelazi se na sledeæi u nizu. I tako sve dok se ne provere sve èetiri pozicije.

Kad ste podesili parametre za sve diskove koje imate u sistemu, možete se vratiti u prethodni meni. Ukoliko želite, možete izaæi iz BIOS-a i snimiti parametre ove parametre.

Rezime

U ovom delu predavanja smo upoznali najvažnije opcije u Standard CMOS Setup meniju i meni za automatsku detekciju parametara harddiskova.

Razmotrili smo aspekte pogrešnog podešavanja ovih opcija, odnosno uticaj ovih podešvanja na rad sistema. Iako relativno jednostavan meni, ovo je skup opcija koje æete najèešæe podešavati na svakoj mašini. Zato preporuèujem da se malo više zadržite na ovom meniju i dobro ga prouèite