DEO - ČOVEK I MORAL

DEO - ČOVEK I MORAL

1. SOCIOLOŠKI POJAM ČOVEKA

Čovek je izuzetno složeno biće koje, pored toga što poseduje određena svojstva koja su mu zajednička sa ostalim živim bićima, poseduje i posebne, samo njemu svojstvene karakteristike. Čoveka je moguće posmatrati kao biološko, psihičko i društveno biće. Kao biološko biće čovek je potčinjen zakonima prirode, rezultat je duge evolucije, poseduje određene karakteristike i ima posebne posobnosti prilagođavanja brojnim situacijama kako bi opstao kao vrsta. Kao psihičko biće čovek je svoja psihička svojstva i svoj život gradio i ostvario kroz biopsihološku evoluciju u kojoj je rad imao značajnu ulogu. Kao društveno biće, čovek se formirao tokom društvenog razvoja.

U objašnjenju čoveka, sociologija polazi od toga da je on prirodno biće, da ga njegova posebna svojstva odvajaju od ostalih živih bića i da mu baš ona omogućavaju da stvori društvo kao specifični zajednicu ljudskih bića. Takodje, sociologija spoznaje činjenicu da se ljudska priroda ne može objasniti samo naturalistički. Polazeći od toga da ljudsko društvo nastaje povezanim ponašanjem njegovih pripadnika, sociologija nastoji da otkrije one ljudske osobine koje ga čine čovekom, da ukaže koje su to njegove suštinske osobine iz kojih proizilaze sve ostale. U tom smislu, najčešće isticane osobine čoveka su : stvaralaštvo, sloboda, svest, moralnost i društvenost.

Polazeći od navedenih osobina čoveka po kojima se on razlikuje od ostalih bića i polazeći od shvatanja da čovek nije samo prirodno, već i društveno biće, može se pojmovno odrediti čovek kao - društveno biće koje svojim delatnim odnosom prema prirodi ostvaruje stvaralaštvo kao slobodan subjekt koji se udružuje sa drugim ljudima i koji živi u društvenim grupama u kojima ostvaruje uslove svoje biološke i društvene egzistencije.

1.1. Čovek kao stvaralačko, svesno, samosvesno, slobodno i moralno biće

Stvaralaštvo je bitna čovekova osobina, osobiina koja je samo njemu svojstvena. Ova osobina mu omogućava da stvara nešto novo, nešto što do tada nije postojalo, a što čovek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli.

Stvaralaštvo još uvek nije pojmovno određeno, ono se uglavnom razmatra kroz elemente i kategorije koji ga i čine tako složenim fenomenom. Najveća saglasnost, i pored neophodnih i razumljivih razilaženja u odnosu shvatanja suštine i određenja stvaralaštva, postignuta je oko faza stvaralačkog ciklusa, pa u tom smislu stvaralaštvo obuhvata : stvaralački potencijal, stvaralačku ličnost, stvaralački proces, stvaralačko delo i stvaralačku situaciju.

Kao stvaralačko biće čovek je i svesno biće. Svest kao jedna od najdubljih čovekovih karakteristika, svoje najopštije značenje nalazi u psihologiji. Dakle, svest je sveukupnost oseta, opažaja, sećanja, mišljenja, predstava, potreba, osećanja i sličnih sopstvenih psihičkih doživljaja koje je čovek u stanju neposredno da opazi samoposmatranjem i koje može relativno jasno da opiše ili na neki drugi način da izrazi.  

Čovekovo moralno ponašanje uslovljeno je njegovom svešću, ali je mnogo više zavisno i povezano sa savešću. Kao razumno biće, čovek procenjuje i ocenjuje da li će u skladu sa moralnim vrednostima društva, a u skladu sa svojim potrebama učiniti, ili neće učiniti određeni imoralni postupak, da li će ili neće sebe dovesti u sukob sa moralnim zakonitostima i ličnim etičkim vrednostima.

Interesantna je podela savesti na pravu i lažnu. Pod pravom savešću podrazumeva se ona savest pomoću koje pojedinac procenjuje da je konkretna akcija dobra i korisna, a da je pritom u skladu sa vladajućim moralnim normama društva, profesije i slično.

Pod lažnom savešću podrazumeva se savest pomoću koje pojedinac procenjuje da je određena aktivnost dobra, korisna iako je u suprotnosti sa vladajućim moralnim normama.

Kada sopstvena savest osudi određeni postupak javlja se osećanje nespokojstva i dolazi do griže savesti. Frojd smatra da gnev koji čovek oseća dovodi do strepnje i straha od kazne ili od ljudske osude i osute vlastitog nad-ja.

2. LIČNOST

Celovitim određenjem ličnosti bavi se psihologija. Pojam ličnosti se u psihologiji odnosi na neponovljiv, relativno čvrsto integrisan, stabilan i kompleksan fizički sklop osobina koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje individua. Ličnost je dinamička struktura koju čini sistem međusobno povezanih crta kao štosu : sposobnosti, temperament, karakter, motivi, vrednosti i stavovi.

Čini se da je Allport najuspešnije objedinio sva postojeća saznanja o ličnosti, pa se ličnost, po njemu, može odrediti kao dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i način mišljenja.

U našoj literaturi, najpotpunije određenje ličnosti pruža Nikola Rot, za koga je ličnost jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinaca i socijalne sredine i tako određuje opšti, za pojedinca karakterističan način ponašanja.

Temperament je deo ličnosti koji se određuje kao ukupnost urođenih predizpozicija koje utiču na jačinu i način emocionalnog reagovanja i doživljavanja. U tom smislu, temperamentom se određuje učestalost i brzina, intenzitet, trajanje i kvalitet reakcija pojedinca.

Kolerični temperament se ogleda u čestom uzbuđivanju, jakim osećanjima i lakom odlučivanju na akciju. Ove osobe sa snažnim emocijama lako se naljute, brzo planu, teško kontrolišu svoje afekte, ne skrivaju svoja osećanja.

Sangviničan temperament se ogleda u brzim akcijama pri čemu osećanja nisu izrazito jaka i ne traju dugo. Osobe sa slabim i kratkim emocionalnim reakcijama često se i lako uzbuđuju, lako menjaju raspoloženja, ali su uglavnom vedre i optimistički raspoložene.

Flegmatični temperament se ogleda u ređim i sporim reakcijama, u slabim osećanjima, koja se tako i manifestuju. Ovo su ravnodušne i neaktivne ličnosti, teško ih je uzbuditi, apatične su i hladnokrvne.

Kod osoba melanholičnog temperamenta dominira osećanje žalosti, potištenosti, bezvoljnosti, neraspoloženja.

Zajedno sa inteligencijom i fizičkim osobinama pojedinca, temperament u velikoj meri zavisi od nasleđa, ali i od sredine u kojoj taj pojedinac živi.

Danas su poznate brojne tipologije ličnosti. Na primer Jung prema orijentaciji libida ljude svrstava u dve kategorije: introvertne i ektravertne. Introvertne ličnosti okrenute su prema sebi, sklone razmišljanju, povučene, uzdržanih emocija, bez velikih kontakata sa drugim ljudima, bave se sobom i sopstvenim doživljajima. Ekstravertne ličnosti su okrenute prema stvarnosti i drugim ljudima, otvorenog su ponašanja, spremni su na neposrednu akciju, realistični, zainteresovani za sredinu u kojoj žive i imaju dobre kontakte sa drugim ljudima.

2.1. Najpoznatije teorije ličnosti

Pored biološkog nasleđa, instinkti čine onaj deo ličnosti koji Frojd označava kao 'ID' (ono), koji teži da po svaku cenu zadovolji instinkte, odmah i neposredo, neobazirući se ni na šta u tom zadovoljavanju. Međutim, pošto se instinkti ne mogu tako lako i brzo zadovoljiti jer njihovo zadovoljavanje zavisi i od objektivnih uslova, na snagu stupa i drugi deo ličnosti, 'ego' (ja), koji nastoji da zadovoljavanje motiva bude usklađeno sa realnom situacijom. Frojd razlikuje i treći deo ličnosti koji se sastoji od principa, normi, moralnih propisa usvojenih u procesu socijalizacije, vaspitanja, a čija se osnovna uloga sastoji u regulisanju čovekovog ponašanja. Taj deo ličnosti naziva se 'super ego' (nad-ja). Dakle, osnovna uloga ovog dela ličnosti jeste u sprečavanju zadovoljavanja zahteva koje postavlja ID, onih zahteva koji nisu u skladu sa usvojenim moralom o društvu, pri čemu ih ovaj deo ličnosti iz svesne sfere potiskuje u nesvesnu.

Ostatak pročitati iz knjige