ARTUR ŠOPENHAUER(1788-1860)

ARTUR ŠOPENHAUER

1.biografija i filozofija Artura Šopenhauera

2.metafizika saznanja

3.svet i volja

4.etika

I BIOGRAFIJA I FILOZOFIJA (vezuje se za dve odrednice:IRACIONALIZAM I PESIMIZAM)

Šopenhauer je roðen u Dancigu. Umesto da postane trgovac (sto je zeleo njegov otac) ili zavrsi medicinu (sto je zelela njegova majka) - on je postao filozof. Zapostavljen u detinjstvu od majke, koja je bila knjizevnica i slobodoumna zena, Sopenhauer je kasnije vodio usamljenicki i zenomrzacki zivot (imao je samo psa). Filozofiju je doktorirao u Jeni sa temom „O korenu stava razloga“. U to vreme preovladavalo je shvatanje da su stvari u svetu regulisane sa odredjenim razlogom, da u stvarnosti vlada um, ali Sopenhauer je bio daleko od takvog uverenja. jedno vreme je živeo kod Hegela, ali se zbog nesporazuma sa njim seli u Frankfurt. Tamo ostaje do kraja svog zivota, radi kao privatni uèitelj i filozofski pisac, a živeo je i od nasledstva posle rane oceve smrti. Jedno vreme drzao je predavanja na Berlinskom univerzitetu, kada je namerno zakazivao predavanja u isto vreme kao Hegelom, da bi video koja filozofija je uticajnija. Pogodilo ga je to (inace je bio osetljive prirode) sto su mu predavanja bila slabo poseæena, a dešavalo se i da slušaonica bude prazna. Medjutim, posto je nadživeo Hegela za skoro tri decenije, pred kraj zivota je i sam okusio opojnu slast slave. Nasuprot filozofskoj kulturi svoga vremena, smatrao je da je pogled na svet suština filozofije. Hegel je tvrdio da je filozofija svoga vremena svetom obuhvacena, time je hteo da kaze da filozofija nastaje iz dosluha same stvarnosti, a Šopenhauerova filozofija predstavlja izazov takvom shatanju.

Tek 1848 pocinje zauzimanje za njegovu filozofiju, a ujedno dolazi do i sloma uticaja Hegelovog sistema, odnosno do sloma uticaja u samoj povjesti. Revolucije teraju vladare na promene i pokazuju narodu da se uvek može pobuniti. U takvoj klimi Hegelovo misljenje poèinje da gubi popularnost, a Sopenhauer dobija na znaèaju. Sopenhauer je smatrao da je naš svet najgori od svih svetova i kad bi bio još malo gori, raspao bi se. Vazno je napomenuti da Sopenhauer nije bio revolucionar, bio je protivnik demokratije, jer je smatrao da ona nema smisla, jer veæina ljudi nije u stanju da odlucuje o sopstvenoj egzistenciji. Za njega se moze reci da je bio pesimista, a ne reakcionar.

*pojasnjenje POZITIVIZMA - REAKCIJA NA GUBITAK VERE U SVAKI SISTEM, A SA DRUGE STRANE TEŽNJA KA NAPRETKU NAUKE. OBOGOTVORUJU SE PRIRODNE NAUKE I TEHNIKA (KARAKTERISTIKA POZITIVIZMA), VERUJE SE DA NAPREDAK NAUKE I TEHNIKE NEMA KRAJA, I DA NAUKA I TEHNIKA SLUZE HUMANIZACIJI SVETA.

*Sopenhauer je gajio simpatie prema nauci iako je bio iracionalista kao i Nice.

*Glavno Sopenhauerovo delo je SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA.

A poznata su mu i sledeca dela:O CETVOROSTRUKOM KORENU NACELA DOVOLJNOG RAZLOGA, O VOLJI I PRIRODI, DVA OSNOVNA PROBLEMA ETIKE, PAREGRA I PARALIPOMENA.

II METAFIZIKA I TEORIJA SAZNANJA

Karakteristika novovekovne filozofije je okret ka subjektu, bez zalazenja u pojedinosti. Do tada se smatralo da filozofija treba da bude okrenuta ka bicu, stvarnosti. Treba prvo ispitati subjekta saznanja coveka, a zatim ontologiju. Saznajna sredstva odredjuju na koji ce naèin èovek da percepira taj svet. Rezultat našeg saznanja jeste svet kako ga mi vidimo.

Stvari po sebi i stvari za nas (Kant).

Šta je stvarnost pre naseg saznanja? Ono sto mi saznajemo jeste stvarnost.Kant je smatrao da nase saznanje omogucuje to sto pored cula imamo i odredjeno misljenje. Mišljenjem se dokuèuje istina sveta koja je prikrivena èulima. Sama èula nisu dovoljna da se dodje do smislenog saznanja o svetu i nama samima. Èulno opažanje predstavlja prijem odredjenih talasa “Cula bi bila slepa bez razuma“ (Kant). Pravila razuma su rasporedjena putem tablica (ima ih 12). Mi u stvarnosti ucitavamo kategorije do kojih dolazimo putem misljenja, a da nema tih kategorija èulno opažanje nam ne bi ništa znaèilo. Vreme i prostor su objektivne kategorije. Kant smatra da su prostor i vreme apriorne forme èulnosti, takodje smatra da u èoveku postoji pandan za objektivno vreme i objektivne razloge. Èulnost nema smisla ako se ne podvodi pod prostor i vreme. Prostor i vreme su stvarne moæi, a ne objektivnost. Naš svet je reinterpretiran i u njemu nosimo sve sto je apriori, pre svakog iskustva.

Šopenhauer smatra da su prostor i vreme subjektivni i da se nalaze u nama samima u „ja“. Šopenhauer sledi Kanta i odlazi dalje tvrdeci da ono o èemu mi prosuðujemo nisu pojave, nego predstave.

*pojasnjenje FENOMENALIZAM~failnomenon~ono sto se pojavljuje~pojavljujuce~rec postoji od antike,a u filozofiji je poznato od Huserla.Postoji nasa predstava o svetu,nezavisno od samog sveta.Fenomenalizam zastupa shvatanje da postoji neprekidna korelacija izmedju sveta po sebi i sveta za nas,ali mi nismo u stanju da je uocimo.Postoji jaz izmadju nasih predstava i onoga sto ih izaziva.

Sopenhauer smatra da je moguce pronaci vezu izmedju predstavia i onoga sto ih izaziva, na osnovu nervnog sistema.

„Svet je moja predstava i nista vise“, “svet je u mojoj glavi“ (Šopenhauer). Dovoðenje do ekstrema subjektivisticke filozofije. Razum koji je nepristrasan je neprihvatljiv, razum nije tabula raza (prazna ploèa), nego je ispisan nekim kategorijama i znaci da ne moze biti nepristrasan. Nepristrasan razum je beskorisan razum.

Da li je onda jaz izmedju predstava i stvarnosti u nasoj glavi?Ako postoji jaz izmedju predstava i razuma,kako onda znamo da svet postoji? Kako razlikovati zakrivljenost sveta koju provlacimo kroz nase umove od buncanja? Kako razlikovati san od jave? Razlika je u tome što su u budnom stanju, na javi, predstave koherentnije, nego u snu. U snu ima prekida i delova, kojih se ne seæamo.

Platon smatra da èula varaju, ali nasuprot Platonu koji smatra da èovek može da nadiðe prevare cula, Kant smatra da se 12 kategorija ne mogu izvrdati.

U Šopenhauerovoj filozofiji ima se u vidu teorija saznanja (gnoseologija). Mi ne znamo ni sta je èist subjekat, ni šta je èista tvar (materija), èista tvar je bez odreðenja , a ono sto nema odreðenje ne može se nièemu pripisati, ono je za naše saznanje ništa. Èist subjekat je van prostora i vremena. Govoriti o subjektu je van ikakvog konteksta, ono postaje nista, a sa druge strane su upuæeni jedni na druge. Oni se mogu razumeti u meðusobnoj vezi i upuæenosti jednog na drugi, oni su regulativni pojmovi, granièni, jedan zahteva drugog, kao sto je cist subjekat bezvremenit, tako i èista materija u stvarnosti ne postoji. Šopenhauer priznaje uzroènost, ali ne i 12 kategorija.

III SVET I VOLJA

Koje je mesto volji?

Šopenhauer smatra da se svet moze tematizovati kao volja. Ako svet posmatramo u terminu diskurzivnog misljenja, onda je svet volja. Volja se ne moze teorijski izvesti, ni iz logike ni iz teorije. Postoje ljudi koji se odnose prema svetu, po svojoj volji, to predstavlja inat,a ne racio.

Oblast koja se bavi svetom izvan saznanja jeste metafizika volje.

Šopenhauer je smatrao da je volja ono šta odgovara stvari po sebi. Volja je preko granica naseg razuma. Volja ima samo jedno ogranicenje, ako bi stvar po sebi bila samo naša volja, to znaci da bi tada mogli da dokuèimo svet, ali ni tada stvarnost nije èista, vec je i tada ona koprena. Stvar po sebi uporeðuje sa tvrdjavom koja odoljeva svim napadima, ali se moze osvojiti ako se iskopa podzemni prolaz. Stvarnost posmatrana oèišæena od prostora i vremena jeste volja. Volja u metafizickom smislu je bezumna, bezlicna i besvesna sila. Volja uvek nešto hoæe. Ljudska volja se manifestuje kroz kretanje, ali postoji i kada se ništa ne želi. TO JE BIÆE, A NE AKT. Volja ne može da se objasni iz zakona motivacije, jer ona postoji i kada se ne ispoljava. Liènost podrazumeva volju. Aktuelno biæe i biæe potencijala su dva aspekta volje. Volja proizilazi iz sebe i zato izmice racionalnom objasnjenju. Razum i volja nisu usklaðeni.

U središtu Šopenhauerovog pesimizma/voluntarizma, je interpretacija volje. Volja uzalud stremi onostranosti, sfera stvari po sebi je onostanost. U religiji je to sfera božanstva, srodnih biæa, transcedencija. U temelju svega je volja. Volja definiše biæe, volja je sveukupnost. Karakteristicna je sposobnost da se uvek nešto hoæe, što znaèi da ovaj svet nikada neæe doæi u savršeno stanje. On pokušava da razbije sve iluzije. Volja je neumoriva.

Pesimizam. Svet nema ni poèetka ni kraja, ovaj svet nema smisla, ne može se racionalno opravdati. Šopenhauer smatra da ovim svetom ne upravlja ni razum, ni pravednost, on je antimetafizicki mislilac. On nema optimizma, niti veruje da je ovaj svet dobar. S obzirom da volja uvek hoæe više, to bi se moglo nazvati volja za voljom. Bitno je samo da hoæe, šta, kako i zbog èega, to nije bitno. Ako je volja veèno nenamirljiva težnja, to je ono što naš život èini neugodnim. Šta god radili, ispoljava se volja koja ima posla sama sa sobom. Život bez smisla ne postoji, jer sve nevolje potièu od volje, koju treba što vise umiriti, tako da smanjujemo patnju, a sreæa se povecava. Patnja je veæa, ukoliko je život intelektualniji.

Šopenhauer daje recept za smanjenje,odnosno umrtvljenje volje nirvanom. Volja za životom, predstavlaja izraz ispoljavanja volje, to znaci da nagon za životom treba obuzdati, jer je volja patnja. Izvršenje kolektivnog ubistva nije rešenje, jer je i za to potrebna volja.

IV Etika

Kantova etika je etika dužnosti,a da bi se dužnost ispoljavala treba imati volju. Najsnažniji impuls pobeðuje.

Šopenhauer smatra da je sloboda volje iluzija, jer je sve determinisano, a pobeðuje najsnazniji impuls. Uverenje da postoje pojedinaène stvari predstavlja orijentalni deo njegove misli.

Po evropskom misljenju sloboda se može naæi na podruèju karaktera, ako je sve determinisano, onda je i naš karakter predeterminisan. Sloboda nije stvar regulative, nego je izraz onoga što neko nosi u sebi. Kant smatra da postoji moralitet i legalitet, moralitet predstavlja autonomno delovanje koje poèiva na sažaljenju, a legalitet heteronomno, koje pociva na izbegavanju kazne.

Temelj altruistickog delovanja je sažaljenje, a ne dužnost. Prvi temelj sažaljenja je osecaj svejedinstva. Oseæaj sažaljenja jeste identifikacija. Metafizicki temelj sazaljenja je svejedinstvo.

RECEPTI ZA ZIVOT~Ako se nalazimo pred alternativom, treba živeti u intuiciji, a ne u razumu, jer razum zarobljava, pokušava da sve poveze. Intuicija znaèi da se iracionalno treba predati životu. Život ne samo da je biæe, nego je istinski cilj. Najviši smisao egzistencije jeste sama egzistencija. Razumevanje individue~svako sebi treba da postavi zadatak kako ce da vodi život, što znaci da nema obaveznosti, ni uzora na koji se treba ugledati.