IZVESTAJ IZ UPRAVLJANJA ELEKTROMOTORNIM POGONIMA

IZVESTAJ IZ

UPRAVLJANJA

ELEKTROMOTORNIM

POGONIMA

Naziv vezbe: Upravljanje pokretanjem asinhronog motora sa prstenovima u funkciji vremena uz pomoc kontaktora i releja

Upravljanje pokretanjem asinhronog motora sa prstenovima u funkciji vremena uz pomoc kontaktora i releja

Cilj vezbe:Pokretanje asinhronih motora velikih snaga

Zadatak:Izvrsiti pustanje u rad asinhronog motora sa namotanim rotorom sa daljinskim prekidacem i VR.

Teorijska analiza:Ovaj motor se u rad pusta dodavanjem otpornika koji se u kolo rotora ukljucuje preko kliznih prstenova.Povecanjem otpora u kolo rotora utice se na smanjenje struje u rotoru a samim tim i polazne struje.Istovremeno se povecava i polazni moment,te se na ovaj nacin mogu pokretati masine koje imaju veliki otporni moment.

Nedostatak ove metode je taj sto se javljaju gubici u dodatnom otporniku,gde se deo snage obrtnog polja pretvara u toplotu.

Sema veze:Na slici je data sema veze napojnih kola AM za pokretanje krana,u jednom smeru uz koriscenje VR.Analogno se sastavlja i deo teme za pokretanje krana u drugom smeru.

Postupak:U glavnom kolu motora postoje dva prekidaca za obrtanje motora K51 i K52,prekidac otkocnog magneta KK51  i prekidaca za prekracivanje otpora u kolu rotora K53 i K54.U komandnom nalazi se segmentni kontroler K koji ima tri polozaja.

Svojim ukljucenjem obezbedjuje ukljucivanje prekidaca KK51 kojim se aktivira otkocni magnet meh. krana.

Pod uslovom da su prekidaci za prekracivanje podeljaka stvoreni aktivirace se daljinski prekidac K52.Za ukljucivanje motora u rad u zeljenom smeru sa svim podeocima rotorskog otpornika.Kad rukovaoc stavi kontroler u polozaj 2, ovaj ce posle isteka vremena VR52 ukljuciti svoje kontakte i omogucuti da se ukljuci daljinski prekidac K53,koji ce prekratiti prvi deo otpornika.

Tada se aktivira i VR53.Kada rukovaoc stavi kontroler u polozaj 3 tek posle izvesnog vremena on ce ukljuciti svoje kontakte i omoguciti da se ukljuci daljinski prekidac K54 koji pregradjuje i drugi deo rotorskog otpornika.

Pitanja:

1.Kod kojih se pogona upotrebljava pustanje u rad AM sa dodatnim otporom u kolu rotora?

Povecanjem otpora u kolo rotora utice se na smanjenje struje u rotoru a samim tim i polazne struje.Istovremeno se povecava i polazni moment,te se na ovaj nacin mogu pokretati masine koje imaju veliki otporni moment.

2.Kako se odrazava dodavanje otpora u kolu rotora na Ip i Mp?

Odrazava se tako sto se javljaju gubici u dodatnom otporniku,gde se deo snage obrtnog polja pretvara u toplotu.