CATEGORII DOCUMENTE |
Bulgara | Ceha slovaca | Croata | Engleza | Estona | Finlandeza | Franceza |
Germana | Italiana | Letona | Lituaniana | Maghiara | Olandeza | Poloneza |
Sarba | Slovena | Spaniola | Suedeza | Turca | Ucraineana |
биологија | животиња | законодавство | историја | култура | литература | маркетинг | математика |
привреда | различитих | рачунара | рецепти | социологија | техника |
DOCUMENTE SIMILARE |
|
PRIVREDNI SISTEM KAO NAUNA DISCIPLINA
DEFINICIJA
Celokupnost drutveno-ekonomskih odnosa izraenih kroz razliite drutveno-ekonomske kategorije ini drutveno-ekonomski sistem.
Upravo tim kategorijama definiemo i obrazlaemo neku drutveno-ekonomsku formaciju, kao poseban, istorijski odreen oblik drutva, koji je utemeljen na dostignutom nainu proizvodnje.
OSNOVNE
METODE TEORIJE
PRIVREDNOG SISTEMA
Dijalektika metoda
Sintetika metoda
Verifikaciona metoda
Komparativna metoda
Istorijska metoda
OSNOVE I NOSIOCI PRIVREDNOG SISTEMA
OSNOVE PRIVREDNOG SISTEMA INE:
Oblik i sadraj vlasnitva
Robno bie privrede
Integralna trita (robe, usluga, kapitala)
Trite radne snage
Planiranje kao korektivni mehanizam privrednog razvoja
Preduzee kao osnovni privredni subjekt
Dobit kao motiv uspenog poslovanja
vrsti principi pravne drave
Ogranieno strukturno prilagoavanje uloge drave u upravljanju privrednim sistemom
NOSIOCI PRIVREDNOG SISTEMA SU:
Domainstva kao osnovna prirodna i potroaka organizacija
Privredna drutva i njegove razne asocijacije
Drutveno-politike zajednice (optine, gradovi, okruzi, pokrajine, republike, drava)
Drutveno-politike
organizacije, odnosno politike stranke
(koje
deluju posredno)
CILJEVI I TIPOVI PRIVREDNOG SISTEMA
CILJEVI PRIVREDNOG SISTEMA
ivotni standard
Puna zaposlenost
Uravnoteen platni bilans
Mogua stopa ekonomskog rasta
Mogui rast linih dohodaka
TIPOVI PRIVREDNOG SISTEMA
PRVA PODELA
1. Kapitalistiki:
liberalni
monopolski
dravno-kapitalistiki
2. Socijalistiki:
dravno-administrativni
samoupravni (primer SRJ)
DRUGA PODELA
1. Otvorenog tipa (savremeni, trini)
2. Zatvorenog tipa (autarhini, pripada prolosti)
OPTI ELEMENTI EKONOMSKOG SISTEMA
1) RESURSI
DEFINICIJA
Sve raspoloive materijalne i nematerijalne izvore stvaranja materijalnog bogatstva i ekonomskog blagostanja nazivamo resursima jedne zemlje.
RESURSI:
1.Geografski poloaj
2.Tip zemljita
3.Rudno i mineralno bogatstvo
4.Bogatstvo vodotokovima
5.Bogatstvo umama, panjacima, biljna proizvodnja
6.Bogatstvo savremenim sredstvima za proizvodnju-investicije u osnovne fondove
7.Razvoj tercijalnog sektora
8.Stanje deviznih rezervi (za nekonvertibilne valute)
9.Obrazovni sistem - stanovnitvo resurs nad resursima
10.Nivo tehniko-tehnolokih saznanja Nauno-istraivaka i istraivako razvojna delatnost,
2) PRIVREDNI SUBJEKTI
PRVA PODELA
1.Prema broju lica (pojedinani, grupni);
2.Prema delatnosti (poljoprivredna, industrijska, zanatska, itd.);
3.Prema ulozi (proizvoai ili potroai);
4.Prema drutvenom statusu (oni koji odluuju i oni koji ne odluuju)
DRUGA PODELA
1.Drava koja kao drutveno-politika zajednica istovremeno predstavlja i privredni subjekt.
2.Privredno drutvo definie se kao organizovana jedinica u kojoj se proizvode odreena materijalna dobra, pruaju odreene usluge.
3.Domainstva su osnovne elije drutva i osnovne potroake jedinice, a ujedno i najbrojniji subjekti u jednom drutvu.
3) PRIVREDNE AKTIVNOSTI
PREMA MARKSU INE:
Proizvodnja (prioritetna aktivnost)
Raspodela
Razmena (uestvuju i trgovinska i druga preduzea)
Potronja
PROIZVODNA
AKTIVNOST
OBAVLJA SE UZ POSREDNU POMO:
Monetarne privrede (banke, berzanski posrednici, investicioni fondovi, osiguravajua drutva, itd)
Trgovine (unutranje i spoljne) koja slui za razmenu robe i dokazivanje opravdanosti proizvodnje.
FAKTORI
NAJPRESUDNIJI ZA
STOPU PRIVREDNOG RASTA
Obim akumulacije
Struktura novih ulaganja
Tempo privrednog progresa
Veliina ponude radne snage i njen kvalifikacioni nivo
Metodi upravljanja razvojem
Karakter politikog sistema
Stanje raspodele dohotka
Postojei nivo cena
Stanje zaliha
Broj nezaposlenih
Koliina uvezenih proizvoda, itd.
4) INSTITUCIJE
SU
CENTRALNI PROBLEM EKONOMIJE
PREMA SHVATANJU:
a)Karla Marksa
b)Amerike institucionalne kole (Veblen Torsten i dr)
DVA SU
KLJUNA PITANJA
KOJA TREBA REITI INSTITUCIONALNO:
a)Svojina (privatno vlasnitvo)
b)Ugovori (odnos izmeu ekonomskih i pravnih institucija)
DRUGA
SHVATANJA DAJU PREDNOST
SLEDEIM INSTITUCIJAMA:
a)Tritu
b)Planiranju
c)Trokovima
DEFINICIJA I CILJ:
Definicija
Institucijom nastaje jedan ustaljeni odnos (pravila) izmeu privrednih subjekata ime se garantuju odreena ponaanja ljudi.
Cilj Pravna sigurnost
Politica de confidentialitate | Termeni si conditii de utilizare |
Vizualizari: 3393
Importanta:
Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2024 . All rights reserved