ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕОЛОГИЈА ИСТИНА О 'ЈУГОСЛАВИЗМУ' - ПОЛИТИЧКА СТУДИЈА - ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ ЗАШТО ЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВО АНТИСРПСКО ?

смо политичку студнју 'Др Влатко Мачек и Југославија' објавили пре неколико недеља. Ци

I

из друкче крви и друкче идеје о животу. Словенство и католицизам су ме

Православни народи су међу собом повеза Oriente lux

Хрватство, напротив, одељено од тог словенског блока Аустријом и Мађарском, и потиснуто добро на југозапад, било ultimum refugium

За православне Словене би се могло рећи да их везује православље већма него и крв словенска. Ово се видело како је Русија помагала српски Устанак против Турака кад год није сама била у том ометана од стране других, нарочито Наполеона. Цар Александар I II

Најзад, крајем XIX j d

Истина, овај данашњи свеобимни рат је својим неодољивим потресом донео и друга изнена

II

Било је, извесно, врло погрешно, и сасвим грешно, подметати Хрватима како су они творци једне идеје о солидарности Јужних Словена, која се зове 'југославизам', и коју

Почнимо од наших држава средњег века. Да видимо да ли је међу Јужним Словенима било икад икаквог знака осећања расне и племенске солидарности, на начин како су то у наше доба хтели сматрати 'југославизам.'

Никаквог знака у тим времени Душанов: а тиме је хегемонија средњег века коначно прешла у српске руке! Такви су били односи наше две словенске и суседне државе средњевековне. Ако је Цар Душан долазио и до Кл

I

Свакако, треба унапред имати на уму да је ово XIX II (мађарско-хрватска), значи да су на Врбасу и на Босни клали претци данашњих усташа онако како то и ови чине данас.

XIX

III

Le Globe Le Guzle

А I Si volete Dalmati fedeli tenete li ignoranti

XIX

II IX

II

XVI 'Voi siete dal paese molto lontani . . . (Orbini,Il Regno de gli Slavi, Pesaro 1601, 395).

III XIII

једну државу, која би се,

IV

Илиризам је хтео да Хрвати, присвајајући себи за књижевни језик онај којим су дотле писали само Срби, добили су убрзо прохтев да тако помоћу заједнице језичне наметну оним другим свој дух хрватско-католичко-аустријски.

Треба пре свега знати да је Штросмајер раније био капелан аустријског Двора у Бечу, а затим ректором велике богословије Аугустинеа, нарочито драге хабсбуршкој кући, а већ у 34-ој години постао и бискупом у Ђакову, епархији коју је сам желео.

ecclesia militans

V

obo

XV

IV

VI

Regnum Servilliae quod Bosna Farlati Colleti Ecl Rag Historia Mon Serb ibid

XVIII

I

говора' (Bibl Vaticana

XVI

VII

par ricochet

буру од страха. ДА ЋЕМО И ТО БЛАГО ОТЕТИ СРБИМА. Ја збиља и сам мислим да код народне епске поезије не би II

Очевидно, Српство у Босни није имало опаснијег непријатеља него што је био шеф хрватског 'југославизма', бискуп Штросмајер, којег су примили без резерве врло мало учени србијански политичари, највише на реч наших Срба политичара из Хрватске, још најзбрканијих од свих наших јавних људи свога доба. in partibus infidelium

VIII

У доба после Нагодбе 1866, дошло је до оснивања двеју великих хрватских странака: 'Унионистичке странке', чији је шеф био Штросмајер, и 'странке права', чији је шеф био др Анте Старчевић. познати србофоб, који је негирао да Срби уопште постоје као народ, и који је дао лозинке 'Србе о врбе' и 'За Србе сјекиру', девизе које и данас имају своје место у хрватском народу.

IX

држави. То је тровати здраву памет српског народа. Морамо рећи да је ово идеја неких наших сметењака, насупрот и самој идеји Штросмајера, који никад није сањао о заједничтој држав

I XIX

II члана југ Одбо Ф војсци 4.000

XI

XII

primus inter pares O

i i

Савезниц

Um die Jugoslavia

Али потписавши у Крфу фамозну Декларацију са Пашићем, др Трумбић је убрзо из Београда учинио да исту Декларацију нападне Америчко Југословенско Народно Вијеће (дон Нико Гршковић), у својој 'Отвореној Ријечи', како је Уставотворна Скупштина изиграла члан 1 те Декларације, који се односи на династију, изгласавши да Карађорђевићи остају владарима Југославије.

I

V

Доцније ће доћи као природна последица ове Трумбићеве акције, и Радићеви говори против Краља, и Марсељски атентат, и најзад плебисцит у исељеништву Хрвата америчких који је направио недавно хрватски музичар Владо Колић, помоћу патриотских корпорација, односно будуће владавине Петра II

XIII

великих традиција Светосавља: немањићске идеје о заједници Државе и Нације и Цркве у једном и истоветном моралном појму За Хрвате је 'југославизам' био великосрпска замка, политичка перверсија, балканска урота против католичке Цркве, хрватског Државног права, културе западњачке, и смисла о реду и законитости. Законитости какву је познао хрватски народ, иако често понижаван, у хабсбуршкој монархији, која је ипак представљала једну од најсавршенијих администрација, и једно од примерних правосуђа европских.

и с в о ј сопствени Универзитет, који раније нису имали, а затим и Академију Наука. Све ово стога да се не би утопили у идеји 'југославизма', о чему се толико говорило. Због овог су Словенци били пример партикуларизиа, и више сметали него везивали. У крвавој игри Срба и Хрвата, за 23 године државе Југославнје, ови културни, мирни и позитивни Словенци,остали су цело време код себе, не мешајући се у спор, не зовући браћом Србе, али нарочито никад ни Хрвате, (који, напротив, сматрају Словенце 'горским Хрватима'). Словенци су остали овако међу нама 23 године скоро више као поштен ортак у једном заједничком послу, него као трећи брат у заједничкој породици.

Југославизам је идеологија без свог идеолога; идеал који је, као што смо видели, поникао из интриге; утопија која је потисла и онемогућила идеју; закон који је брањен безакоњем.

XV

погледу, (нашто је Србија највише полагала), нико није смео мислити да ће са осећањима које су Хрвати увек имали према Србима, а нарочито оним са каквим су ушли били у државну заједницу, и са мешањем католичанства и аустријанштине, битних духовних оријентација хрватских, икад Хрвати гинути уз Србе, ма на ко

У таквом расположењу Загреба према држави Југославији, дошло је дакле и пролеће 1941, кад је требало највеће духовне заједнице међу члановима једне државе, па поћи заједно на границу против непријатеља.

Циљ библиотеке је обједињавање разних истраживања, издавање драгоцених и ретких старих књига, отварање простора новим и живим ауторима, превредновање прогнане традиције конзервативног и националног мишљења, рехабилитовање ствараоца који су као жртве туђинских и окупаторских сисгема своја убеђења платили животом, прогнанством или заборавом.