VIII IX

Када је видео да тужбе на франачком двору остају без успеха, Људевит 819. године подиже устанак. Цар посла против њега самог Кадолаха, али тај није учинио ништа и на повратку, са неуспелог похода, умрe e e

Ј дни историчари су покушали да бране тај поступак претпоставком да га је, можда, дотични жупан хтео издати Францима. Вероватније је, свакако, да је Људевит био човек ниских моралних скрупула; поред овог поступка, који не оправдава убиство и потом грабеж у гостима, чак ни за издају, за то говори и та чињ ница што се против њега био дигао и његов таст. У исто време, Људевит је послао и посланство франачком цару, изјављујући спремност да га поново призна за господара. Али, цар није хт о да се упушта у преговоре. Омражен и несигуран у Босни, Људевит бежи у Борнину државу, једном његовом сроднику, који га после мало времена, 823. године убије. Сва његова држава је поново потпала под франачку власт; а покрет који је за ослобо ењ од туђинаца ујединио добре делове Хрвата, Срба и Словенаца, пропао је због недостатка снаге и од мале вредности човека који га ј носио.

Бугари су одмах потом повели преговоре са Францима да поврате Тимочане под своју власт. Али су се ови, у заједници са Бодри има око Дунава, одупрли. Бодрићи се чак обратише франачком цару да их помогне и заштити. Овај је извесно време био у недоумици како да се држи, јер му ствари, тамо далеко, негде на крају Европе, нису биле јасне; стога је тражио времена да проучи питање и да се обавести. Нестрпљиви, Бугари су пожуривали решење, а када оно није стигло, и када се осим тог питања јавише и друга, они употребише силу. У лето 827. године кренуше Бугари, пошто су се добро припремили, лађама уз Дунав, па прешавши у Драву, избише у Панонију. Ту су, пљачкајући, изагнали све дотадашње словенске и франачке заповеднике и поставили бугарске. Франци су брзо предузели мере да поврате своју власт, и имали су успеха. Нови бугарски напад, 829. године, и опет уз Драву, није донео штете читавој земљи, него само неким пограничним насељима. Али обновљена франачка власт није била дугог века. Борбе у фра-начкој династији омогућиле су Бугарима да с учврсте у источној Панонији; они добише Срем и Сингидунум, који од IX века носи словенски назив Београд, и све раније одметнуте области. Западна граница ишла им је, по свој прилици. до Колубаре и близу до западне Мораве. Тим бугарским војевањем пресечена је даља франачка офанзива у југоисточној Европи.