Scrigroup - Documente si articole

     

HomeDocumenteUploadResurseAlte limbi doc
BulgaraCeha slovacaCroataEnglezaEstonaFinlandezaFranceza
GermanaItalianaLetonaLituanianaMaghiaraOlandezaPoloneza
SarbaSlovenaSpaniolaSuedezaTurcaUcraineana

биологијаживотињазаконодавствоисторијакултуралитературамаркетингматематика
привредаразличитихрачунарарецептисоциологијатехника

SIVA EMINENCIJA JE ZAVRSILA RAT?

историја



+ Font mai mare | - Font mai mic



DOCUMENTE SIMILARE

SIVA EMINENCIJA JE ZAVRSILA RAT?

Kako je Milosevic ustupio Kosovo

U starim dobrim danima kada su plemici i plemkinje vladali svetom iz dostojanstvenih kraljevskih palata i kitnjastih parlamenata, postojala je poslovica koja je govorila da iza svakog mocnog politicara stoji mocna zena. Dok se ta izreka i danas moze primeniti u nekim slucajevima (na primer: Bill Klinton, Slobodan Milosevic), to su sada uglavnom izuzeci koji samo potvrdjuju drugacije pravilo.

Koje je onda novo pravilo o ljudima koji vladaju svetom u Novom svetskom poretku? Iza svakog mocnog politicara stoji vest perac novca. Ovi poslednji su siva eminencija modernog doba, mocni savetnici koji povlace konce iza scene; koji obavljaju prljavi posao u ime svojih gospodara. Ponekad oni postizu da se stvari obave preko neprijatnih licnosti, razlicito poznatih kao 'gangsteri' ili 'mafija.'

Ukratko, takva minence grise (siva eminencija) je neophodno preimucstvo potpuno korumpiranog 'visokog drustva' Novog svetskog poretka koje pomaze politickim liderima Novog svetskog poretka da projektuju slike iskrenosti i integriteta dok se valjaju u prljavstini i kriminalu. Kljucni element za uspeh ovakvih prevara je da 'eminencije' moraju ostati sive, sto znaci nevidljive za javnost. Onog momenta kad postanu poznate, one prestaju da budu neophodne. Bez njih se moze. Kao sto je bio slucaj sa bivsim blagajnikom komunisticke partije Sovjetskog Saveza (Krusinom), koji je 1991. skocio u smrt sa prozora svoje kancelarije u Kremlju.

Mastilo jedva da se osusilo na Milosevicevom dokumentu o 'predaji' Kosova, kada su sa svih strana pocele da pristizu protivoptuzbe. 3. juna 1999. na primer, ovaj autor je objavio uvodni clanak 'Milosevic nije Princ Lazar; Vise je kao Vuk Brankovic.' Evo izvoda: FENIKS, 3. juni - kapitulacija! U ovoj jednoj reci je jedan Beogradjanin rezimirao mirovni sporazum koji je danas postignut, nakon razgovora ruskog izaslanika Viktora Cernomirdina i finskog predsednika Martija Ahtisarija sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem.

Jugoslovenski parlament je jutros odobrio ovaj sporazum sa 136 glasova za naspram 74 protiv, na specijalnoj zatvorenoj sednici, dok se Radikalna stranka povukla iz koalicione vlade sa Milosevicevom socijalistickom partijom. Mi necemo sedeti u ovoj vladi i ocekivati dolazak NATO trupa na Kosovo, rekao je Vojislav Seselj, lider Radikalne stranke.

Cernomirdin nam je zabio noz u ledja, dodao je gore spomenuti Beogradjanin. Sto se i moglo predvideti kao sto je to uradio Rusiji u Ceceniji. Kao sto smo to vec rekli nekoliko puta, prijatelj Al Gora ne moze biti prijatelj Srba.

Bili ste u pravu sve vreme u vezi 'Cernobila', bila je reakcija jednog srpsko-americkog profesora teologije iz Indijane. Placi Srpstvo!

Zasto mu je trebalo toliko dugo da nas izda? rekao nam je jedan drugi covek iz Srbije, misleci na Milosevica. Mogli smo imati isti rezultat sa daleko manje izgubljenih zivota. '

U to vreme ni ovaj autor niti mnogi drugi nisu tacno znali KAKO su se Zapad i Rusija udruzili da Milosevicu dovoljno uvrnu ruke da ga nateraju da se trgne i spusti na kolena, predajuci Kosovo i njegovih 200.000 Srba na milost OVK i NATO. Ali proslog septembra, zahvaljujuci delimicno nekim zapanjujucim istrazivanjima En Vilijamson iz Njujorka, bivseg dopisnika iz Moskve za list Wall Street Journal i druge americke medije, Truth in Media je dao jos neke detalje.

Jeste li ikad culi za Pitera Kastenfelta? Ne? Nije ni cudo. Pretraga po svetskoj internet mrezi daje manje od pola tuceta stranica gde se on spominje. Sve bezopasno. Kao sto i odgovara, pretpostavljamo, za jednu minence grise. Ipak je, navodno, ovaj svedski investicioni bankar, sa kancelarijama u Londonu i vezama na visokim polozajima Novog svetskog poretka sirom sveta, vise nego poznate licnosti o kojima su pisali zapadni mediji da su doprinele Milosevicevom 'predavanju' - Viktor Cernomirdin, Marti Ahtisari, Stroub Talbot, itd. - bio taj koji je izgleda obavio veci deo posla, prema prici u listu New York Times od 5. juna 1999.

Covek koga su hamburske novine 'Welt am Sonntag' (Svet nedeljom) opisale kao 'poverljivi kontakt' nemacke vlade, bio je tajno poslat u Beograd 29. maja 1999., preko Bugarske, opremljen torbom punom stapova i sargarepa. Kastenfelt je boravio u beogradskom hotelu Interkontinental do 4. juna 1999., dana nakon sto su Milosevicu poklekla kolena.

Posto su zapadne vlade u to vreme - vreme vrhunca NATO bombardovanja Srbije - odrzavale javnu farsu da ne moze biti pregovora sa Milosevicem, dok su ocajnicki pokusavale da dobiju entre kod srpskog lidera, one su poslale ovog minence grise preko 'pozadinskih kanala' da pregovara u njihovo ime.

Zato su Cernomirdin i Ahtisari toliko dugo cekali u Moskvi, odlazuci jedan planirani put u Beograd za drugim, bez nekog verodostojnog objasnjenja, osim svojih navodnih 'dodatnih konsultacija' jednog s drugim i sa americkim pregovaracem, Stroubom Talbotom, kao sto nam se pricalo u to vreme.

U medjuvremenu su zvanicnici rekli listu New York Times (5. juna) da je poseta Kastenfelta uredjena od strane visokih ruskih vojnih zvanicnika, koji su stupili u kontakt sa Milosevicevom vojnom i bezbednosnom pratnjom u Beogradu. Milosevic se sastao sa ovim finansijerom u jednom beogradskom vrtu. Njihov prvi sastanak trajao je oko dva sata.

'Bilo je cudno kako malo se cinilo da Milosevic zna pre nego sto su mu memorandum i razgovori razjasnili stvari,' rekao je jedan zapadni zvanicnik listu Times. 'Zaista se cinilo da ne zna sta NATO misli.'

Kastenfelt je onda odveden u jedan bunker u gradu (Beogradu) gde je predstavio memorandum koji je postavljao pozicije po kojima se Zapad nece okrenuti Milosevicevom sefu bezbednosti. Koji je, zauzvrat, navodno to odneo svom sefu.

Karl Kajzer, koji je bio savetnik nemackog kancelara Gerharda Sredera za spoljne poslove tokom njegove izborne kampanje, je rekao: 'Kastenfelt je odigrao centralnu ulogu u pokazivanju Milosevicu kako bi se sporazum mogao napraviti da izgleda bolje nego onaj ponudjen na mirovnim razgovorima u Rambujeu.' Kajzer i Kastenfelt su se prvi put sastali i razgovarali o Kosovskom ratu na sastanku Instituta Istok-Zapad, istrazivacke organizacije, u Berlinu 9. i 10. aprila, samo nesto vise od dve nedelje nakon sto je pocelo bombardovanje. Dzon Kornblum, americki ambasador u Nemackoj, je takodje bio prisutan.

Kastenfelt, koji je nekad radio za investicionu bankarsku firmu Dillon Reed, a sada poseduje finansijsku kompaniju u Londonu, Archipelago Enterprises, je blizak sa Cernomirdinom i uziva poverenje ruskog predsednika Borisa Jeljcina, prema listu Times.

Koliko blizak i koliko poverenje? Nastupa En Vilijamson, bivsi dopisnik lista Wall Street Journal iz Moskve. 'Kastenfeltovo prvo razgledanje' Moskve bilo je u martu 1994., kada je delovao kao posrednik izmedju Kamdesusa (predsedavajuceg MMF-a) i Cernomirdina za vreme ruskih pregovora za zajam MMF-a,' kaze ona.

Svedski biznismen sa privatnim biznisom i kancelarijama u Londonu posreduje izmedju nekih od najmocnijih vlada na svetu i njihovih zastupnika (MMF)? Hm? Kako god da se uspeo na svoj status minence grise, Kastenfelt je ocigledno znacajna figura kada su u pitanju veliki ulozi medjunarodnog finansijskog trgovanja i poslovanja.

Pa kako se jedna takva osoba uplela sa jednim malim operaterom kao sto je Milosevic? Tako sto su veci ulozi bili pod rizikom tokom NATO bombardovanja Srbije. Ne, ne pricam o trecem svetskom ratu. Takve stvari obicno raduju bankare. Pricam o Rusiji. Ne o Rusiji koja vec nije izvrsila obaveze prema svojim medjunarodnim zajmovima u avgustu 1998. Vec o Rusiji koja jos uvek ima neke od najbogatijih svetskih prirodnih mineralnih bogatstava, koja tek treba da pocnu da eksploatisu njeni kvislinzi i zapadni bankari kojima ide pljuvacka na usta.

Kao sto vidite u narednim TiM izvestajima, Rusija je dobila svoj MMF zajam od 4,5 milijardi USD, plus odlaganje zapadnih bankara za nekih 8,1 milijardi USD starog sovjetskog duga (vidi 'Jeljcin privodi kraju izdaju Srba, Klinton sija' - S99-113, 'Mirovna farsa' 7, stavka 4, 22. juni, i 'Rusija, Kina dobijaju nesto isplate za Kosovo' - S99-132, 'Mirovna farsa' 26, stavka 6, 5. avgust). Tako da je zastita bankarskih interesa vrednih vise milijardi dolara sigurno bila vredna jednog tajnog puta u Beograd jedne minence grise, cak i za vreme NATO bombardovanja.

Tako, ako su ovo bile neke od 'sargarepa' za Rusiju koje je Kastenfelt izvukao iz svoje torbe s trikovima, sta je sa Milosevicem? Sve sto smo ikad culi o Milosevicu, prema zapadnim medijima, je o velikom 'stapu' kojim je navodno udaren. Pa, cini se kao da je minence grise mozda takodje podmazala neke srpske dlanove dok je bila u Beogradu, kao sto je cini se uradila na svojim prethodnim putevima u Moskvu.

Prema casopisu Spotlight od 28. juna 1999., srpskom predsedniku je obecano da, ukoliko njegov tron u Beogradu postane isuvise vruc u nekoj buducnosti, bice mu omoguceno da se preseli u Rusiju. Mozda cak postane i direktor u spoju dve vodece naftne kompanije Rusije, Yukos i Sibneft.

Nije bas isto kao predsednicka palata u Beogradu, naravno, ali je mnogo bolje od celije Tribunala za ratne zlocine u Hagu, ili sudbine para Causesku.

Stavise, prema casopisu Spotlight, Milosevic, zajedno sa znacajnim fondovima koja je ovaj bivsi beogradski bankar prikupio, a koja je jugoslovenski predsednik pohranio na Kipru (Grcka) i drugim mestima, ne bi bio ni progonjen ni uhvacen.

Sto, ako je istina, je zaokret od 180 stepeni od javnog stava Klintonove administracije. Pogledajte sledeci izvod iz specijalnog TiM GW biltena S99-92, dan 66, stavka 2, 28. maj, 1999: Samo ovaj Klintonov potez (prepad na bankovne racune Milosevica) je pokazao svetu da je NATO-v rat sa Srbijom bio bitka izmedju dve 'mafije'. Jedne velike kriminalne operacije - u Vasingtonu; jedne male diktature - u Beogradu. Sa OVK teroristima koji prodaju drogu, kao sporednom stvari, u Albaniji, pomazuci, kao patnici za tudje grehe, Velikom sefu u Vasingtonu

Pokazujuci isto, ako ne i gore, nepostovanje zakona kao jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, americki predsednik je naredio da jedna agencija vlade SAD pocini one vrste zlocina za koje bi svaki drugi gradjanin ove zemlje zavrsio u zatvoru. Ako ne i u sanduku. Klinton je naredio nasim drzavnim sluzbenicima da opljackaju banke u kojima beogradski zvanicnici navodno drze svoju gotovinu.

Tako, dok prete Milosevicu stapom, izvlaceci njegov novac zapadne mafioze su ga naterale da prihvati njihovu sargarepu - obecanje o azilu u Rusiji, zahvaljujuci Cernomirdinu i Jeljcinu. I pristup svom novcu.

Milosevic bi trebalo da je pametniji nego da dozvoli sebi da zavisi od 'zastite' nemarnih kriminalaca kao sto su Klinton, Cernomirdin, Jeljcin ili Gor koji su odobrili kosovski sporazum o primirju, na primer, samo da bi ga u narednim mesecima KFOR implementacija iscepkala na komadice.

'Kriminalci?' Termin koji je mozda malo suvise ostar za takve svetske lidere? Pa, presudite sami

'U jednoj drugoj indikaciji o oklevanju da se suoci sa problemima korupcije, potpredsedniku Al Goru je CIA 1995. godine pokazala dokaze o onome sto je smatrala licnom korupcijom premijera Viktora S. Cernomirdina, sa kojim je Gor vodio mesovitu americko-rusku komisiju,' izvestava list New York Times 1. septembra 1999.

I sta je uradio nas pateticni potpredsednik (sada vodeci predsednik demokratske stranke, vec preko glave umesan u mocvaru prikupljanja novca i kineske izborne korupcije)? Odbacio je izvestaj CIA!

Drugim recima, Gor je oprostio korupciju i pokrivao svog ortaka, Cernomirdina! Pa sta je jos novo u Klintonovoj administraciji?

U medjuvremenu, ako je jos neko ostao ko misli da je izbor Cernomirdina za 'glavnog' pregovaraca Zapada Novog svetskog poretka sa Milosevicem koincidencija, onda ce se iznenaditi i zbog sledeceg.

Prema izvestaju londonskog lista Guardian od 8. juna, jedan dan pre nego sto su se slozili oko mirovnog sporazuma, u Beogradu, u cetvrtak, 3. juna je Borislav Milosevic, jugoslovenski ambasador u Moskvi i brat Slobodana Milosevica, rekao jednoj ruskoj radio stanici da Beograd nikad nece prihvatiti NATO trupe na Kosovu.

Znaci Slobin brat je bio van petlje? Nije bas neka novost, zar ne? Osim ako ne uzmete u obzir 'igru stezanja' koju je Kastenfelt izgleda obavio u ime Zapada u to vreme, pri cemu nije bilo vremena da 'Slobo' obavesti svog brata o preokretu od 180 stepeni koji se odigravao u Beogradu.

Ali 'radnja se tu zapetljava', kako kazu. Milosevicev brat, jugoslovenski ambasador u Rusiji, je nekad bio 'obican moskovski biznismen.' Kao takav, Borislav je bio blisko povezan sa jugoslovenskom kompanijom Genex koja je vlasnistvo i koju kontrolise jugoslovenska vlada, a koja je delimican vlasnik rudnika (zlata i drugih ruda) Trepca na Kosovu, prema izvestaju francuskog lista Le Monde.

Ali cak i pre toga, ugovorom koji je potpisao Cernomirdin u januaru 1998., Miloseviceva vlada je navodno primila kredit od 150 miliona USD da kupi rusku robu.

U medjuvremenu, Genex, sada navodno bankrot usled godina zapadnih sankcija nametnutih Srbiji, je bio na listi podugovaraca svajcarske kompanije Mabetex, kojom rukovodi kosovski Albanac Behdzet Pakoli. Koji je slucajno usred desavanja ovih dana vezano za proslogodisnje tvrdnje o proneverama i korupciji u koje su bili umesani Boris Jeljcin i njegovi drugovi. Ukljucujuci tu i renoviranje zgrade Senata u Kremlju, vredno 30 miliona USD i smestanje Jeljcinove kancelarije, koje je obavio ovaj kosovski Albanac.

Ali ni to nije sve sto se tice prljavstina na liniji Moskva-Beograd-London-Vasington. Prema spisima koje je svajcarska vlada zaplenila u kancelarijama firme Mabetex 22. januara 1999., ovaj kosovski Albanac je finansirao nekoliko kreditnih kartica koje su pripadale nekima iz Jeljcinovog kruga. Ukljucujuci tu i njegove dve cerke, Elenu Okulovu (42) i Tatjanu Djacenko (39). Ova poslednja dama je navodno napravila racun od 7.000 engleskih funti u jednom jedinom danu, prema izvestaju londonskog lista Guardian od 26. avgusta.

Prirodno, Pakoli, za koga je londonski list The Economist rekao da je 'sasvim moguce da je najbogatiji Albanac na svetu ' (vidi The Economist, 12. juni, 1999.), porekao je optuzbe o korupciji. Ali, ono sto je od narocitog interesovanja za ljubitelje istine i slobode sirom sveta je da je osoba koja je naredila prepad na kancelarije ovog kosovskog Albanca - 'biznismena' u Svajcarskoj, bila niko drugi nego Karla Del Ponte, svajcarski drzavni tuzilac, koja je krajem prosle godine naimenovana da nasledi u hagu 'Madam Preki sud,' Luiz Arbur iz Kanade, koja je naimenovana za sudiju Vrhovnog suda Kanade.

E sad, 'oni' (lideri Novog svetskog poretka) ne bi pokusavali da skinu upornog svajcarskog tuzioca sa ledja Jeljcina, Gora Cernomirdina i Pakolija, zar ne? I da umesto toga iskoriste njenu upornu odlucnost za proganjanje manje vaznih balkanskih kriminalaca?

Ako ovaj 'sut nagore' za svajcarskog drzavnog tuzioca (i van s puta velike korupcije Novog svetskog poretka na liniji Moskva-London-Vasington-Beograd) vama ne mirise na pokvarenu corbu, verovatno imate kijavicu i zapusen nos. Meni to bazdi na mesavinu prekog suda, balegara sa Vol Strita/Sitija, ruskog borsca, svajcarskog fondina, sa svedskim i srpskim cuftama i albanskim sis-kebabom, sve to pomesano u jednom velikom loncu Novog svetskog poretka, koji cak ni dzuci ne mogu da pipnu.

A sta je sa Kosovom? Kosovom? Kakav je prinos od te deonice? Da to saznate, ocekujte moju sledecu kolumnu Veliki brat iz Vasingtona diktira Nemackoj.





Politica de confidentialitate | Termeni si conditii de utilizare



DISTRIBUIE DOCUMENTUL

Comentarii


Vizualizari: 540
Importanta: rank

Comenteaza documentul:

Te rugam sa te autentifici sau sa iti faci cont pentru a putea comenta

Creaza cont nou

Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2024 . All rights reserved