CATEGORII DOCUMENTE |
Bulgara | Ceha slovaca | Croata | Engleza | Estona | Finlandeza | Franceza |
Germana | Italiana | Letona | Lituaniana | Maghiara | Olandeza | Poloneza |
Sarba | Slovena | Spaniola | Suedeza | Turca | Ucraineana |
биологија | животиња | законодавство | историја | култура | литература | маркетинг | математика |
привреда | различитих | рачунара | рецепти | социологија | техника |
DOCUMENTE SIMILARE |
|
U starim dobrim danima kada su plemici i plemkinje vladali
svetom iz dostojanstvenih kraljevskih palata i kitnjastih parlamenata,
postojala je poslovica koja je govorila da iza svakog mocnog politicara stoji
mocna zena. Dok se ta izreka i danas moze primeniti u nekim slucajevima (na
primer: Bill Klinton, Slobodan Milosevic), to su sada uglavnom izuzeci koji
samo potvrdjuju drugacije pravilo.
Koje je onda novo pravilo o ljudima koji vladaju svetom u Novom svetskom
poretku? Iza svakog mocnog politicara stoji vest perac novca. Ovi poslednji su
siva eminencija modernog doba, mocni savetnici koji povlace konce iza scene;
koji obavljaju prljavi posao u ime svojih gospodara. Ponekad oni postizu da se
stvari obave preko neprijatnih licnosti, razlicito poznatih kao
'gangsteri' ili 'mafija.'
Ukratko, takva minence grise (siva eminencija) je neophodno preimucstvo
potpuno korumpiranog 'visokog drustva' Novog svetskog poretka koje
pomaze politickim liderima Novog svetskog poretka da projektuju slike
iskrenosti i integriteta dok se valjaju u prljavstini i kriminalu. Kljucni
element za uspeh ovakvih prevara je da 'eminencije' moraju ostati
sive, sto znaci nevidljive za javnost. Onog momenta kad postanu poznate, one
prestaju da budu neophodne. Bez njih se moze. Kao sto je bio slucaj sa bivsim
blagajnikom komunisticke partije Sovjetskog Saveza (Krusinom), koji je 1991.
skocio u smrt sa prozora svoje kancelarije u Kremlju.
Mastilo jedva da se osusilo na Milosevicevom dokumentu o 'predaji'
Kosova, kada su sa svih strana pocele da pristizu protivoptuzbe. 3. juna 1999.
na primer, ovaj autor je objavio uvodni clanak 'Milosevic nije Princ
Lazar; Vise je kao Vuk Brankovic.' Evo izvoda: FENIKS, 3. juni -
kapitulacija! U ovoj jednoj reci je jedan Beogradjanin rezimirao mirovni
sporazum koji je danas postignut, nakon razgovora ruskog izaslanika Viktora
Cernomirdina i finskog predsednika Martija Ahtisarija sa jugoslovenskim
predsednikom Slobodanom Milosevicem.
Jugoslovenski parlament je jutros odobrio ovaj sporazum sa 136 glasova za
naspram 74 protiv, na specijalnoj zatvorenoj sednici, dok se Radikalna stranka
povukla iz koalicione vlade sa Milosevicevom socijalistickom partijom. Mi
necemo sedeti u ovoj vladi i ocekivati dolazak NATO trupa na Kosovo, rekao je
Vojislav Seselj, lider Radikalne stranke.
Cernomirdin nam je zabio noz u ledja, dodao je gore spomenuti Beogradjanin.
Sto se i moglo predvideti kao sto je to uradio Rusiji u Ceceniji. Kao sto
smo to vec rekli nekoliko puta, prijatelj Al Gora ne moze biti prijatelj Srba.
Bili ste u pravu sve vreme u vezi 'Cernobila', bila je reakcija jednog
srpsko-americkog profesora teologije iz Indijane. Placi Srpstvo!
Zasto mu je trebalo toliko dugo da nas izda? rekao nam je jedan drugi covek
iz Srbije, misleci na Milosevica. Mogli smo imati isti rezultat sa daleko
manje izgubljenih zivota. '
U to vreme ni ovaj autor niti mnogi drugi nisu tacno znali KAKO su se Zapad i
Rusija udruzili da Milosevicu dovoljno uvrnu ruke da ga nateraju da se trgne i
spusti na kolena, predajuci Kosovo i njegovih 200.000 Srba na milost OVK i
NATO. Ali proslog septembra, zahvaljujuci delimicno nekim zapanjujucim
istrazivanjima En Vilijamson iz Njujorka, bivseg dopisnika iz Moskve za list
Wall Street Journal i druge americke medije, Truth in Media je dao jos neke
detalje.
Jeste li ikad culi za Pitera Kastenfelta? Ne? Nije ni cudo. Pretraga po
svetskoj internet mrezi daje manje od pola tuceta stranica gde se on spominje.
Sve bezopasno. Kao sto i odgovara, pretpostavljamo, za jednu minence grise.
Ipak je, navodno, ovaj svedski investicioni bankar, sa kancelarijama u Londonu
i vezama na visokim polozajima Novog svetskog poretka sirom sveta, vise nego
poznate licnosti o kojima su pisali zapadni mediji da su doprinele
Milosevicevom 'predavanju' - Viktor Cernomirdin, Marti Ahtisari,
Stroub Talbot, itd. - bio taj koji je izgleda obavio veci deo posla, prema
prici u listu New York Times od 5. juna 1999.
Covek koga su hamburske novine 'Welt am Sonntag' (Svet nedeljom)
opisale kao 'poverljivi kontakt' nemacke vlade, bio je tajno poslat u
Beograd 29. maja 1999., preko Bugarske, opremljen torbom punom stapova i
sargarepa. Kastenfelt je boravio u beogradskom hotelu Interkontinental do 4.
juna 1999., dana nakon sto su Milosevicu poklekla kolena.
Posto su zapadne vlade u to vreme - vreme vrhunca NATO bombardovanja Srbije -
odrzavale javnu farsu da ne moze biti pregovora sa Milosevicem, dok su
ocajnicki pokusavale da dobiju entre kod srpskog lidera, one su poslale ovog
minence grise preko 'pozadinskih kanala' da pregovara u njihovo ime.
Zato su Cernomirdin i Ahtisari toliko dugo cekali u Moskvi, odlazuci jedan
planirani put u Beograd za drugim, bez nekog verodostojnog objasnjenja, osim
svojih navodnih 'dodatnih konsultacija' jednog s drugim i sa
americkim pregovaracem, Stroubom Talbotom, kao sto nam se pricalo u to vreme.
U medjuvremenu su zvanicnici rekli listu New York Times (5. juna) da je poseta
Kastenfelta uredjena od strane visokih ruskih vojnih zvanicnika, koji su
stupili u kontakt sa Milosevicevom vojnom i bezbednosnom pratnjom u Beogradu.
Milosevic se sastao sa ovim finansijerom u jednom beogradskom vrtu. Njihov prvi
sastanak trajao je oko dva sata.
'Bilo je cudno kako malo se cinilo da Milosevic zna pre nego sto su mu
memorandum i razgovori razjasnili stvari,' rekao je jedan zapadni
zvanicnik listu Times. 'Zaista se cinilo da ne zna sta NATO misli.'
Kastenfelt je onda odveden u jedan bunker u gradu (Beogradu) gde je predstavio
memorandum koji je postavljao pozicije po kojima se Zapad nece okrenuti
Milosevicevom sefu bezbednosti. Koji je, zauzvrat, navodno to odneo svom sefu.
Karl Kajzer, koji je bio savetnik nemackog kancelara Gerharda Sredera za
spoljne poslove tokom njegove izborne kampanje, je rekao: 'Kastenfelt je
odigrao centralnu ulogu u pokazivanju Milosevicu kako bi se sporazum mogao
napraviti da izgleda bolje nego onaj ponudjen na mirovnim razgovorima u
Rambujeu.' Kajzer i Kastenfelt su se prvi put sastali i razgovarali o
Kosovskom ratu na sastanku Instituta Istok-Zapad, istrazivacke organizacije, u
Berlinu 9. i 10. aprila, samo nesto vise od dve nedelje nakon sto je pocelo
bombardovanje. Dzon Kornblum, americki ambasador u Nemackoj, je takodje bio
prisutan.
Kastenfelt, koji je nekad radio za investicionu bankarsku firmu Dillon Reed, a
sada poseduje finansijsku kompaniju u Londonu, Archipelago Enterprises, je
blizak sa Cernomirdinom i uziva poverenje ruskog predsednika Borisa Jeljcina,
prema listu Times.
Koliko blizak i koliko poverenje? Nastupa En Vilijamson, bivsi dopisnik lista
Wall Street Journal iz Moskve. 'Kastenfeltovo prvo razgledanje' Moskve
bilo je u martu 1994., kada je delovao kao posrednik izmedju Kamdesusa
(predsedavajuceg MMF-a) i Cernomirdina za vreme ruskih pregovora za zajam
MMF-a,' kaze ona.
Svedski biznismen sa privatnim biznisom i kancelarijama u Londonu posreduje
izmedju nekih od najmocnijih vlada na svetu i njihovih zastupnika (MMF)? Hm?
Kako god da se uspeo na svoj status minence grise, Kastenfelt je ocigledno
znacajna figura kada su u pitanju veliki ulozi medjunarodnog finansijskog
trgovanja i poslovanja.
Pa kako se jedna takva osoba uplela sa jednim malim operaterom kao sto je
Milosevic? Tako sto su veci ulozi bili pod rizikom tokom NATO bombardovanja
Srbije. Ne, ne pricam o trecem svetskom ratu. Takve stvari obicno raduju
bankare. Pricam o Rusiji. Ne o Rusiji koja vec nije izvrsila obaveze prema
svojim medjunarodnim zajmovima u avgustu 1998. Vec o Rusiji koja jos uvek ima
neke od najbogatijih svetskih prirodnih mineralnih bogatstava, koja tek treba
da pocnu da eksploatisu njeni kvislinzi i zapadni bankari kojima ide pljuvacka
na usta.
Kao sto vidite u narednim TiM izvestajima, Rusija je dobila svoj MMF zajam od
4,5 milijardi USD, plus odlaganje zapadnih bankara za nekih 8,1 milijardi USD
starog sovjetskog duga (vidi 'Jeljcin privodi kraju izdaju Srba, Klinton
sija' - S99-113, 'Mirovna farsa' 7, stavka 4, 22. juni, i
'Rusija, Kina dobijaju nesto isplate za Kosovo' - S99-132, 'Mirovna
farsa' 26, stavka 6, 5. avgust). Tako da je zastita bankarskih interesa
vrednih vise milijardi dolara sigurno bila vredna jednog tajnog puta u Beograd
jedne minence grise, cak i za vreme NATO bombardovanja.
Tako, ako su ovo bile neke od 'sargarepa' za Rusiju koje je
Kastenfelt izvukao iz svoje torbe s trikovima, sta je sa Milosevicem? Sve sto
smo ikad culi o Milosevicu, prema zapadnim medijima, je o velikom
'stapu' kojim je navodno udaren. Pa, cini se kao da je minence grise
mozda takodje podmazala neke srpske dlanove dok je bila u Beogradu, kao sto je
cini se uradila na svojim prethodnim putevima u Moskvu.
Prema casopisu Spotlight od 28. juna 1999., srpskom predsedniku je obecano da,
ukoliko njegov tron u Beogradu postane isuvise vruc u nekoj buducnosti, bice mu
omoguceno da se preseli u Rusiju. Mozda cak postane i direktor u spoju dve
vodece naftne kompanije Rusije, Yukos i Sibneft.
Nije bas isto kao predsednicka palata u Beogradu, naravno, ali je mnogo bolje
od celije Tribunala za ratne zlocine u Hagu, ili sudbine para Causesku.
Stavise, prema casopisu Spotlight, Milosevic, zajedno sa znacajnim fondovima
koja je ovaj bivsi beogradski bankar prikupio, a koja je jugoslovenski
predsednik pohranio na Kipru (Grcka) i drugim mestima, ne bi bio ni progonjen
ni uhvacen.
Sto, ako je istina, je zaokret od 180 stepeni od javnog stava Klintonove
administracije. Pogledajte sledeci izvod iz specijalnog TiM GW biltena S99-92,
dan 66, stavka 2, 28. maj, 1999: Samo ovaj Klintonov potez (prepad na
bankovne racune Milosevica) je pokazao svetu da je NATO-v rat sa Srbijom bio
bitka izmedju dve 'mafije'. Jedne velike kriminalne operacije - u Vasingtonu;
jedne male diktature - u Beogradu. Sa OVK teroristima koji prodaju drogu, kao
sporednom stvari, u Albaniji, pomazuci, kao patnici za tudje grehe, Velikom
sefu u Vasingtonu
Pokazujuci isto, ako ne i gore, nepostovanje zakona kao jugoslovenski
predsednik Slobodan Milosevic, americki predsednik je naredio da jedna agencija
vlade SAD pocini one vrste zlocina za koje bi svaki drugi gradjanin ove zemlje
zavrsio u zatvoru. Ako ne i u sanduku. Klinton je naredio nasim drzavnim
sluzbenicima da opljackaju banke u kojima beogradski zvanicnici navodno drze
svoju gotovinu.
Tako, dok prete Milosevicu stapom, izvlaceci njegov novac zapadne mafioze su ga
naterale da prihvati njihovu sargarepu - obecanje o azilu u Rusiji,
zahvaljujuci Cernomirdinu i Jeljcinu. I pristup svom novcu.
Milosevic bi trebalo da je pametniji nego da dozvoli sebi da zavisi od
'zastite' nemarnih kriminalaca kao sto su Klinton, Cernomirdin,
Jeljcin ili Gor koji su odobrili kosovski sporazum o primirju, na primer,
samo da bi ga u narednim mesecima KFOR implementacija iscepkala na komadice.
'Kriminalci?' Termin koji je mozda malo suvise ostar za takve
svetske lidere? Pa, presudite sami
'U jednoj drugoj indikaciji o oklevanju da se suoci sa problemima
korupcije, potpredsedniku Al Goru je CIA 1995. godine pokazala dokaze o onome
sto je smatrala licnom korupcijom premijera Viktora S. Cernomirdina, sa kojim
je Gor vodio mesovitu americko-rusku komisiju,' izvestava list New York
Times 1. septembra 1999.
I sta je uradio nas pateticni potpredsednik (sada vodeci predsednik demokratske
stranke, vec preko glave umesan u mocvaru prikupljanja novca i kineske izborne
korupcije)? Odbacio je izvestaj CIA!
Drugim recima, Gor je oprostio korupciju i pokrivao svog ortaka, Cernomirdina!
Pa sta je jos novo u Klintonovoj administraciji?
U medjuvremenu, ako je jos neko ostao ko misli da je izbor Cernomirdina za
'glavnog' pregovaraca Zapada Novog svetskog poretka sa Milosevicem
koincidencija, onda ce se iznenaditi i zbog sledeceg.
Prema izvestaju londonskog lista Guardian od 8. juna, jedan dan pre nego sto su
se slozili oko mirovnog sporazuma, u Beogradu, u cetvrtak, 3. juna je Borislav
Milosevic, jugoslovenski ambasador u Moskvi i brat Slobodana Milosevica, rekao
jednoj ruskoj radio stanici da Beograd nikad nece prihvatiti NATO trupe na
Kosovu.
Znaci Slobin brat je bio van petlje? Nije bas neka novost, zar ne? Osim ako ne
uzmete u obzir 'igru stezanja' koju je Kastenfelt izgleda obavio u
ime Zapada u to vreme, pri cemu nije bilo vremena da 'Slobo' obavesti
svog brata o preokretu od 180 stepeni koji se odigravao u Beogradu.
Ali 'radnja se tu zapetljava', kako kazu. Milosevicev brat,
jugoslovenski ambasador u Rusiji, je nekad bio 'obican moskovski
biznismen.' Kao takav, Borislav je bio blisko povezan sa jugoslovenskom
kompanijom Genex koja je vlasnistvo i koju kontrolise jugoslovenska vlada, a
koja je delimican vlasnik rudnika (zlata i drugih ruda) Trepca na Kosovu, prema
izvestaju francuskog lista Le Monde.
Ali cak i pre toga, ugovorom koji je potpisao Cernomirdin u januaru 1998.,
Miloseviceva vlada je navodno primila kredit od 150 miliona USD da kupi rusku
robu.
U medjuvremenu, Genex, sada navodno bankrot usled godina zapadnih sankcija
nametnutih Srbiji, je bio na listi podugovaraca svajcarske kompanije Mabetex,
kojom rukovodi kosovski Albanac Behdzet Pakoli. Koji je slucajno usred
desavanja ovih dana vezano za proslogodisnje tvrdnje o proneverama i korupciji
u koje su bili umesani Boris Jeljcin i njegovi drugovi. Ukljucujuci tu i
renoviranje zgrade Senata u Kremlju, vredno 30 miliona USD i smestanje
Jeljcinove kancelarije, koje je obavio ovaj kosovski Albanac.
Ali ni to nije sve sto se tice prljavstina na liniji
Moskva-Beograd-London-Vasington. Prema spisima koje je svajcarska vlada
zaplenila u kancelarijama firme Mabetex 22. januara 1999., ovaj kosovski
Albanac je finansirao nekoliko kreditnih kartica koje su pripadale nekima iz
Jeljcinovog kruga. Ukljucujuci tu i njegove dve cerke, Elenu Okulovu (42) i
Tatjanu Djacenko (39). Ova poslednja dama je navodno napravila racun od 7.000
engleskih funti u jednom jedinom danu, prema izvestaju londonskog lista
Guardian od 26. avgusta.
Prirodno, Pakoli, za koga je londonski list The Economist rekao da je
'sasvim moguce da je najbogatiji Albanac na svetu ' (vidi The
Economist, 12. juni, 1999.), porekao je optuzbe o korupciji. Ali, ono sto je od
narocitog interesovanja za ljubitelje istine i slobode sirom sveta je da je
osoba koja je naredila prepad na kancelarije ovog kosovskog Albanca -
'biznismena' u Svajcarskoj, bila niko drugi nego Karla Del Ponte,
svajcarski drzavni tuzilac, koja je krajem prosle godine naimenovana da nasledi
u hagu 'Madam Preki sud,' Luiz Arbur iz Kanade, koja je naimenovana
za sudiju Vrhovnog suda Kanade.
E sad, 'oni' (lideri Novog svetskog poretka) ne bi pokusavali da
skinu upornog svajcarskog tuzioca sa ledja Jeljcina, Gora Cernomirdina i
Pakolija, zar ne? I da umesto toga iskoriste njenu upornu odlucnost za
proganjanje manje vaznih balkanskih kriminalaca?
Ako ovaj 'sut nagore' za svajcarskog drzavnog tuzioca (i van s puta
velike korupcije Novog svetskog poretka na liniji
Moskva-London-Vasington-Beograd) vama ne mirise na pokvarenu corbu, verovatno
imate kijavicu i zapusen nos. Meni to bazdi na mesavinu prekog suda, balegara
sa Vol Strita/Sitija, ruskog borsca, svajcarskog fondina, sa svedskim i srpskim
cuftama i albanskim sis-kebabom, sve to pomesano u jednom velikom loncu Novog
svetskog poretka, koji cak ni dzuci ne mogu da pipnu.
A sta je sa Kosovom? Kosovom? Kakav je prinos od te deonice? Da to saznate,
ocekujte moju sledecu kolumnu Veliki brat iz Vasingtona diktira Nemackoj.
Politica de confidentialitate | Termeni si conditii de utilizare |
Vizualizari: 540
Importanta:
Termeni si conditii de utilizare | Contact
© SCRIGROUP 2024 . All rights reserved