SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE 'MAks VEBER'

Univerzitet Singidunum

Fakultet za informatiku i menadment

SEMINARSKI RAD

IZ

SOCIOLOGIJE

,,MAks VEBER

Beograd

Decembar 2008.

I GLAVA

1.1 Uvod

Sociologija treba da bude:

nauka koja tumai i razume drutveno delanje,

i time objanjava njegove uzroke, njegov tok, i njegove posledice.

Maks Veber

U ovom radu u se fokusirati na ivot i dela jednog velikog naunika iz oblasti politike ekonomije ( ekonomike ) i sociologije.

Maks Veber je najznaajniji utemeljiva moderne socioloke nauke i nauke o javnoj administraciji.

Inae podruje rada Maksa Vebera se ne odnosi samo na rad u oblasti sociologije ve i na drugim naukama kao to su ekonomija, prava, filozofija, uporedna istorija.

Kao najznaajniji utemeljiva pravca ISTORIZMA, Veber je i zaetnik i najuticajniji predstavnik tzv. Sociologije razumevanja.

Prouavao je religije Kine, Indije i Bliskog istoka.

Vana kategorija sociolokog razumevanja je kategorija Idealnog tipa to dovodi do pojave Sociolokog fenomena.

II GLAVA

2.1 Biografija Maksa Vebera

Maximilijan Carl Emil Weber ( 21. april, 1864 14. juni, 1920), sin kasnijeg berlinskog gradskog odbornika i nacionalno-liberalnog politiara dr. Maksa Vebera st.. Bio je nemaki naunik iz podruja politike ekonomije ( ekonomike ) i sociologije koji se smatra jednim od utemeljivaa moderne socioloke nauke kao i nauke o javnoj administraciji. Svoju karijeru zapoeo je na Univerzitetu Berlin, da bi kasnije radio na univerzitetima u gradovima Freiburg, Heidelberg, Be, Minhen. Bio je jako uticajan u savremenoj nemakoj politici kroz poziciju posmatraa pri nemakim pregovaraima u Versajskom sporazumu, kao i kroz rad u komisiji odgovornoj za donoenje nacrta za Vajmarsku Konstituciju. U krugu tzv. graanske levice, Veber je zastupao zanemarena gledita desnih , kao, recimo, prvenstvo nacionalne moi pred idealima socijalne pravednosti, narodnog blagostanja, ljudske sree.

Kao i Marks, Maks Veber ne moe se, jednostavno, opisati kao sociolog; njegova interesovanja zahvatala su vie naunih oblasti. Njegova dela obuhvataju podruja ekonomije, prava, filozofije, uporedne istorije, kao i sociologije. Dobar deo njegovog rada odnosio se na razvoj savremenog kapitalizma i naina na koje je savremeno drutvo razliito od ranijih oblika drutvene organizacije. Kroz itav niz empirijskih studija, Veber je prikazao neke od osnovnih karakteristika modernih industrijskih drutava i jasno identifikovao kljune socioloke debate koje su i danas od centralnog znaenja za sociologe.

Prouavao je religije Kine, Indije, Bliskog istoka i, u svetlu tih istraivanja dao znaajne doprinose u obasti sociologije religije. Poredei glavne religijske sisteme u Kini i Indiji s onima na Zapadu, Veber je zakljuio da su izvesni aspekti hrianskog verovanja snano uticali na pojavu kapitalizma. Do toga nije dolo, kako je pretpostavljao Marks, samo zbog ekonomskih promena. Po Veberovom miljenju, kulturne ideje i vrednosti doprinele oblikovanju drutva i naeg individualnog delanja. U svojim glavnim delima bavi se racionalizacijom sociologije religije i vladom. Njegov uveni doprinos se ogleda u radu Protestantska etika i duh kapitalizma kojim je i zapoeo da se bavi sociologijom religije.

2.2 Metodoloka shvatanja

itav splet epistemolokih ideja o osobenom karakteru drutvenih nauka koje su se krajem prolog veka u Nemakoj javljale u vie varijanti, znatno je uticalo na Veberova metodoloka shvatanja. Njegovi glavni metodoloki radovi nastali su iz potrebe da u otrom sukobu dva sasvim opreena gledita o drutvenim naukama krajnjeg istorizma i shvatanja da su i u drutvenim naukama ne samo mogui, ve i neophodni teorijski sistemi da se izgradi vlastito stanovite. Njegov prvi metodoloki radovi odnose se na metod istorijskih nauka, a tek u studiji O nekim kategorijama sociologije razumevanja objavljenoj 1913. godine, Veber izlae svoju zamisao sociolokog metoda.

U diskusiju o metodu drutvenih nauka Veber je uao kao istoriar da bi tek postepeno postajao sve vie sociolog. Neprekidno ga je muilo pitanje odnosa nauke prema drutvenoj praksi. Nastojao je da epistemoloki dokae kako drutvene nauke mogu reavati jedino tehnike zadatke. Po Veberu, nauka iz dva osnovna razloga ne moe uticati na osnovne vrednosne stavove:

1. Izgraena je na odreenom vrednosnom stanovitu i stoga nije u stanju da ga sutinski kritikuje

2. Iracionalnost osnovnih vrednosnih opredeljenja

Nauka moe (1) pojmovno razraditi izabrano stanovite i na taj nain objasniti njegov pravi smisao, kao i (2) da na podruju vrednosti ispita objektivne mogunosti I drutvene planove ostvarivanja usvojenog vrednosnog stanovita. (3) Ona moe pronalaziti racionalna sredstva za ostvarenje izabranog vrednosnog stanovita. Nauka je u osnovi samo instrumentalno, a ne sutinski racionalno sredstvo ovkove delatnosti. Njena se uloga svodi na razjanjavanje stvarnog smisla donetih vrednosnih odluka i pronalaenja to racionalnijih sredstava pomou kojih se usvojena praktina stanovita mogu to eefikasnije ostvariti.

Veber je zaetnik i najuticajniji predstavnik tzv. Sociologije razumevanja koja osobeno shvaenim postupkom razumevanja eli da zameni ili bar dopuni deterministiko objanjenje ispitivanih pojava. Razumevanje i objanjenje su vrlo razliite epistemoloke kategorije. Nauno objanjenje se zasniva na izvoenju pojedinanih pojava iz nekih optih teorijskih stavova i konkretnih poetnih uslova tih pojava. Pristalice razumevanja smatraju da opti teorijski stavovi nemaju veu vrednost u objanjavanju drutvenih kultura ili pojava, nego da nauka moe rasvetliti te pojave otkrivajui smisao I znaenje koji su u njima sadrani i koji ih povezuju sa nekim irim kulturno-istorijskim celinama.

Veber ne smatra da razumevanje iskljuuje otkrivanje uzronih odnosa, nego trai srednje reenje ovog kljunog epistemolokog problema. Ovo ipak ne znai da razumevanje ne ostaje sredina metodska kategorija Veberove sociologije.

Veber drutvo shvata na izrazito nominalistian nain, kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sainjavaju. U metodologiji se ovo nominalistiko torijsko stanovite pretvara u tzv. metodoloki individualizam. Veber naglaava da se razumeti mogu samo razni oblici smisaonog individualnog ponaanja. U prouavanju drutva osnovno je shvatiti smisao kojim se u raznim oblicima svoga delovanja rukovode pojedinci. Po njegovom miljenju, velika prednost drutvenih nauka sastoji se upravo u mogunosti da se razume ponaanje pojedinaca kao elemenata drutvenih celina, dok se prirodne nauke moraju zadovoljiti otkrivanjem funkcionalnih veza i uzronih pravilnosti u kompleksnim pojavama, ali ne mogu razumeti njihove elemente.

Veber razlikuje nekoliko vrstabrazumevanja tj. deli ga u dve osnovne grupe. U prvu spade razumevanje zamiljenog smisla nekog delanja i otkrivanje subjektivno shvaene veze izmeu usvojenih ciljeva i sredstava koja se upotrebljavaju radi njihovog postizanja. Drugo, razumevanje emotivno-afektivnog yahteva u daleko veoj meri sposobnost uivljavanja. Pored ova dva pominje i estetsko-umetniko razumevanje.

Svako nauno saznanje putem razumevanja treba da zadovolji dva uslova:

Da ude smisaono i adekvatno

Uzrono adekvatno

Smisaono adekvatnim se smatra razumevanje ili tumaenje nekog ponaanja iji se sastavni delovi nalaze u meusobnoj smisaonoj vezi koja je tipina za neki uobiajni nain miljenja i oseanja u datoj kulturi. Razumevanje nekog redosleda dogaaja je uzrono adekvatno samo ako se na osnovu iskustvenih uoptavanja moe zakljuiti da postoji odreena verovatnoa da se oni doista deavaju na taj nain. Meutim, samo spajanjem obe ove adekvatnosti nastaje socioloko razumevanje nekog oblika ponaanja.

Vana kategorija za razumevanje Vebera je i pojam Idealnog tipa. Veber, naime, u teorijsko-metodoloki okvir socioloke analize modernog drutva uvodi idealno-tipsko miljenje, u smislu da kristalie optimalni sadraj odreenog pojma, tj odreenog sociolokog fenomena koji pojam treba da objasni. Zatim u odnosu na idealno-tipski pojam tj model ili potpuno oformljen sadraj, analizira konkretne izraze date pojave i analizira meru ostvarenosti date pojave u odnasu na njen idealno-tipski sadraj/model.

I u svojim shvatanjima idealnog tipa, kao osbenog sredstva za objanjavanje drutvenih pojava, Veber je traio srednje reenje izmedju opisanog istorizma i apstraktne opte teorije. Ni istorijski idealni tip nije pasivan odraz stalnog istorijskog stanja. Nastaje isticanjem i smisaonim povezivanjem nekih osobina odreenih istorijskih pojava. Na taj nain i istorijski idealni tip moe da slui kao opti kriterijum za poreenje stvarnog stanja sa nekim njegovim naglaenim specifinim osobinama.

U Veberovoj metodologiji najvei znaaj imaju idealni tipovi opteg karaktera, koji se odnose na drutvene pojave koje nisu ograniene na jedan istorijski period ili na jedno drutvo, nego se javljaju u raznim drutvenim kulturama.

Idealni tip pokazuje kako bi izgledalo neko ponaanje ili neki drutveni oblik kada bi njihov osnovni smisao doao potpuno do izraaja. Idealni tip slui kao standard pomou koga se moe utvrditi koliko i kojim pravcima od njega odstupaju pojedini konkratni sluajevi ponaanja.

Veber spada meu sociologe koji su kao istraivai na najviem planu koristili uporedna istraivanja i veina njegovih idealnih tipova je nastala kao rezultat ili kao sredstvo tih uporednih istraivanja.

2.3 Maksova shvatanja kapitalistikog drutva

Prouavajui dela Karla Marksa zauzeo je kritiki stav prema njemu, uveren da Marks nije dao dovoljno znaaja idejnim iniocima i razvoju drutva. Ovakav kritiki sud Veber je mogao da donese zbog toga to samo delimino poznavao Maksova dela i to iz druge ruke, prema Karlu Kauckom i ostalim tumaima Marksovih shvatanja. A upravo u Marksovom filozofskom stanovitu, ne samo da nema nikakve osnove za ekonomizam ve, naprotiv, iskljuivo za Marksov Novi materijalizam , za shvatanje dijalektike subjekt-objekt odnosa, koju je Marks izloio u Tezama o Fojerbahu, koja je sutina Marksovog novog materijalizma.

Maks Veber je smatrao da kapitalistiko drutvo ima dva bitna obeleja po kojima se bitno razlikuje od svih ostalih drutava. Smatrao je daa je prvo i najbitnije obeleje kapitalizma- racionalnost. Bio je uveren da upravo to obeleje omoguuje kapitalistikoj ekonomiji uspenost. Tom obeleju prikljuuje se i drugo vlast strunjaka, koje vodi uspostavljanju birokratske vlasti.

U svom delu Protestantska etika i duh kapitalizma , objavljenom 1905. godine, daje naunu analizu uzroka i posledica koje su omoguile protestantizam ikoje su ostvarile mogunost pojavljivanja fenomena modernog oveka kapitalizam. Veza izmeu protestantske etike ivota i nastanka kapitalizma glavna je tema ove Veberove knjige.

Po Veberovom miljenju, privredni poredak ima duboke korene u religioznoj oblasti. Presudnu ulogu u stvaranju preduslova koji su omoguili uspstavljanje kapitalistikog naina proizvodnje odigrao je i religiozni pokret reformacije u 16. i 17. veku, tzv Asketski protestantizam.

2.3.1. Shvatanje politicke ekonomije kao najvieg stepena kapitalisticke organizacije

Kapitalizam, kao modern drutvo koje se bitno razlikuje od svih ostalih drutava, bio je najvaniji predmet Veberovog interesovanja i istraivanja. Glavne uzroke i pokretne snage kapitalizma traio je u ekonomiji a istraivanja su ga vodila osnovnom zakljuku da je upravo kapitalistika ekonomija najvii stepen racionalne organizacije. Glavne izvore traio je u kultu rada, neposrednom izdanku etike protestantizma, koji je, po njegovom objanjenju, osnovno obeleje kapitalistike ekonomije. Istiui kult rada kao najbitnije obeleje kapitalizma , Veber je zanemario eksplaotaciju kao sutinsko obeleje drutvenih odnosa u kapitalizmu i glavni uzrok racionalizacije proizvodnje i potrebe za to veom birokratizacijom drutva. Veber je smatrao da je najbitnije u protestantskoj etici, koja razvija kult rada, da svako radi svoj posao na najbolji mogui nain ( po biblijskoj normi, koju je protestantizam osobito negovao- u znoju lica svog, jer je samo na taj nain mogue iskupiti sve grehove) i da je to najvanija obaveza, kako kapitalista tako i radnika. Polazei od stava da ekonomski uslovi odreuju osnovne drutvene odnose ( to se u sociologiji graanskog sveta, manje ili vie ignorisalo), Veber je zakljuio: Ekonomski racionalizam u svom nastanku zavisi od sposobnosti dispozicija ljudi za odreene vrste praktino-racionalnog ivota uopte. Kapitalizam koji nema ta svojstva, u kome se bogatstva ne stvaraju racionalnim i disciplinovanim radom, ima samo politika obeleja i javlja se kao system pekulacija u raznim vremenima. Objanjavajui ta je drutvo, Veber je napisao da izraz Drutvo treba da znai drutveni odnos, ukoliko orjentacija drutvenog delanja poiva na racionalno motivisanom kompromisu interesa, ili isto tako motivisanom povezivanju interesa.. Prouavajui kapitalizam kao razvijeni ekonomski sistem, zakljuio je da, pored najvanijeg, ekonomskog inioca, na formiranje bogatstva i drutvenih struktura utiu jo i drutveni ugled i vlast. Smatrao je da u svakom drutvu postoje dve osnovne klase- vladajua i potinjena, kao sr drutvene structure i drutvenih funkcija. Ali, nije smatrao da je klasna borba pokretna snaga drutvenih odnosa.

Zakljuio je da mo i vlast uvek idu zajedno, jer su odnosi koje uspostavlja vlast utvreni normativnim poretkom drutvene organizacije, a odnosi gospodarenja i potinjenosti, koje uspostavlja mo, nastaju kao stvarni odnosi moi i nemoi, jakih i slabih. Gde postoje vlast, prava I dunosti, odnosi su obostrani, i to tak oda vlast uspostavlja, odrava i titi drutvenu organizaciju i deluje u odreenim granicama, dok se mo rasprostire na sve starne, difuzno.

2.3.2 shvatanje birokratije u kapitalistickim drutvenim odnosima

Prouavajui moderno drutvo, Veber je zakljuio da je racionalna vlast osobiti pronalazak zapadne kulture, a u tehnikom pogledu najsavreniji tip vlasti, jer se zasniva na pravilima koja podjednako vae za sve graane koji zadovoljavaju odreene kriterijume. U procesu racionalizacije drutva Veber je video stvarni istorijski napredak, a u kapitalizmu najvii stepen racionalnosti drutvenog ureenja. Upravo zbog toga je posvetio izuzetnu panju fenomenu birokratije kao specifinom faktoru fukcionisanja u modernoj dravi. Smatrao je da tri elementa odreuju funkcionisanje modernog inovnitva i da se to izraava u sledeem:

Da su redovne delatnosti neophodne za postizanje ciljeva birokratsku organizovane tvorevine, raspodeljene kao slubene delatnosti;

Da su, isto tako, raspodeljene i moi zapovedanja, koje su neophodne za isunjavanje tih dunosti, a pravilima su strogo ograniena sredstva prinude (fizika, sakralna ili neka druga sredstva) koja su im data;

Da se za redovno i trajno ispunjavanje tako raspodeljenih dunosti i za vrenje odgovarajuih prava planski vodi briga na taj nain to se u slubu primaju osobe koje su kvalifikovane kako zahtevaju pravila. Upavo tim pravilima se ostvaruje princip strogo odreenih kompentencija raznih organa, koje su generalno regulisane pravilima, zakonima ili upravnim aktima.

Polazei od ovakvog stava, Veber je zakljuio da birokratija u tom smislu razvijena tek u modernoj dravi, iako je funkcionisala u ranijim politikim tvorevinama, i da se na tom zasniva hijerarhija u slubi, kao i na prolasku kroz ustanove, to je strogo regulisani sistem nadreenosti i podreenosti organa vlasti, gde vii vre nadzor nad niima i gde se podreenima prua strogo regulisna mogunost da se na reenja niih organa vlasti mogu aliti vioj instanci toga organa. Tako se stvara neprikosnovena birokratska hijerarhija.

Istiui da moderno voenje poslova u slubi poiva na dokumentima (aktima) koji se uvaju u originalu ili konceptu i na aparatu niih inovnika i pisara svake vrste, Veber je nastoja da pokae kako se princip hijerarhije odrava u slubi i prolaskom i prolaskom kroz sve instance. inovnik je, istie Veber, usmeren na karijeru tj na uspon u slubi, od manje vanih i manje znaajnih poloaja ka viim poloajima.

Sluba se predstavlja kao poziv, to se primarno ispoljava u potrebi za propisanim tokom obrazovanja, jer moderni inovnik u birokratskoj hijerarhiji uvek tei da stekne specifino uzvieno staleko potovanje u drtvu, a veinom ga uiva u odnosu na potinjene. A isti tip birokratskih inovnika imenuje via instanca. U normalnim sluajevima, poloaj inovnika je doivotan, barem u javnim i njima slinim tvorevinama. A inovnik redovno dobija novanu naknadu u vidu plate, koja je obino utvrena, kao i starosno osiguranje u vidu penzije.

Ukazujui na to da je tehnika nadmo birokratske forme nad svakom drugom bila oduvek pesudna za njen prodor, Veber je to objasnio izuzetnim mogunostima birokratskog aparata da bude nad svim ostalim formama organizacije u istom primustvu kao to je i maina u preimustvu nad nemehanikim nainima proizvodnje dobara. To joj omoguavaju: preciznost,brzina, nedvosmislenost, poznavanje akta, kontinuiet, diskrecija, jedinstvenost, stroga podreenost, uteda uu materijalnim i linim trokovima, a sve to je u strogo birokratskoj, a naroito monokratskoj (samodrakoj) upravi, uz pomo kolovanih pojedinaca, dovedeno do najvieg stupnja u poreenju sa svim kolegijalnim i poasnim oblicima uprave. Upravo ti elementi omoguavaju racionalnost birokratije u moderniim kapitalistikim preduzeima i daju im obeleja nedostinih uzora birokratske organizacije koja im omoguuje da ostvaruju pravilo da se rad u upravljanju obavlja po isto objektivnim merilima i da se pojedini posloi dodeljuju funkcionerima koji su se za njih najvie specijalizovali i koji se u toku duge prakse sve vie usavravaju. To Veber i itie kao najbitnija obeleja racionalnosti kapitalistike birokratije, pa kae: Moderno kapitalistiko ekonomsko optenje postavlja pred upravu zahtev za to brim, preciznim, nedvosmislenim i neprekidnim obavljanje drutvenih poslova.

Meutim, Veber bez ikakvih predrasuda opisuje jedno od svojstava birokratije koja se obino nedovoljno istiu i kae u svom delu Privreda i drutvo : Svoje specifino svojstvo, dobrodolo kapitalizmu, ona (birokratija) potpunije razvija, ukoliko se vie dehumanizuje. A to njeno specifino svojstvo, koje se pohvaljuje kao njena vrlina, satoji se u tome to ona, obavljajui slubene poslove iskljuuje uticaj ljubavi, mrnje i svih isto linih, i uopte svih iracionalnih emocionalnih elemenata koji ne podleu kalkulaciji. Umesto gospodra iz ranijih poredaka, kojeg su pokretale line simpatije, naklonost, milost, zahvalnost moderna kultura zahteva za svoj aparat, na koji se oslanja strogo objektivnog strunjaka, koji je lino nepristrasan. A najpovoljniju kombinaciju svega toga prua birokratska struktura. Posebno, tek ona u pravosuu redovno stvara pogodno tlo za sprovoenje jednog pojmovno sistematizovanog i racionalnog prava koje se zasniva na zakonima, onakvo kakvo je s visokim stepenom tehnike savrenosti, najpre stvorilo kasno Rimsko carstvo. U srednjem veku, usvajanje ovog rimskog prava zbivalo se uporedo sa birokratizacijom pravosua, s prodorom racionalno kolovanih strunjaka namesto starog sudstva, vezanog za tradiciju ili za iracionalne prethodnike.

Dakle, Veber shvata i istie da birokratija razvija svije specifino svojstvo, svoju racionalnost, ukoliko se vie dehumanizuje. Zbog toga ona, kada je potpuno konstituisana, spada u drutvene tvorevine koje je najtee razoriti. Naglaavajui to, Veber dodaje da je birokratizacija ono specifino sredstvo pomou kojeg se zajedniko delanje prevodi u racionalno ureeno drutveno delanje. Veberov zakljuak je da birokratska organizacija drutvene, a naroito politike tvorvine, moe imati, a redovno ima, dalekosene ekonomske posledice.

Veber je posebno naglasio da je mo birokratije veoma velika, bez obzira na to da li je gospoda, kome ona slui, narod, naoruan orujem zakonodavne inicijative, ili pak referenduma i prava da smenjuje inovnike; ili je to parlament koji je naoruan pravnom ili faktikom merodavnou izglasavanja nepoverenja i koji je izabran vie na aristokratskoj ili vie na demokratskoj osnovi; ili je to aristokratski kolegijum koji se pravno iili faktiki sam popunjava; ili je to predsednik koga je narod izabrao, ili ili nasledni apsolutni ili ustavni monarh- koji se prema kolovanom inovniku, koji radi u organizaciji uprave, uvek nalazi u poloaj diletanta prema strunjaku. A ta specifina mo birokratske hijerarhije uveava se i time to svaka birokratija pokuava da uva u tajnosti svoje znanje i svoje namere tako da birokratska uprava po svojoj tendenciji uvek iskljuuje javnost. Time se Veber pribliava Marksovom shvatanju da je opti duh birokratske hijerarhije tajna, i da joj se otvoreni duh drava prikazuje kao izdaja njene misterije. Veber je, meutim, bio uveren da moderno drutvo ne moe postojati bez birokratije, a to je odudaralo od Marksovog shvatanja drutva i drutvenog razvoja. Veber je smatrao da je birokratska struktura svuda pozni proizvod razvoja i to se vie vraamo u prolost, to je za oblike vlasti tipinije odsustvo birokratije i inovnitva uopte. Njeno ponaanje odreuju pravila, ciljevi, sredstva, objektivna bezlinost, to je uticalo na njen nastanak irenje delovali svuda u revolucionarnom smislu.

Poto je pokazao osnovna obeleja birokratske hijerarhije, Veber je posveti posebnu panju nastanku i preobraaju harizmatskih autoriteta, istiui da je harizmatski tip vlasti izrazito prelazna pojava, koja se obino javlja u periodima krize, kada postojei poredak ne moe da zadovolji izuzetne potrebe koje su se pojavile iznenada i kada se javi harizmatski voa u situacijama koje ne trpe odlaganja. Veber je upozorio na to da harizmatska vladavina ni u kom sluaju ne postoji samo na primitivnim stupnjevima razvoja, ali je najjaa sila neekonominosti. A harizmatska vladavina je, kako Veber istie, uvek proizvod neobinih spoljnih (naroito politikih i ekonomski), ili unutranjih duevnih stanja, ili jednih i drugih zajedno. Zbog toga je ista harizmatska vladavina u sasvim specifinom smislu nepostojanja, a sva njena preinaavanja potiu, u osnovi, od jednog istog izvora. To je elja gospodara i ena harizmatski potinjenih pristalica da se harizma i harizmatska privrenost (blagoslov) pretvore iz slobodnog dara milosti vanrdnih vremena i linosti u trajni posed svakodnevnog vota.

Ali Veber istie da je harizmatski autoritet, po svojoj sutini, specifino labilan, a birokratska racionalizacija moe da bude, a esto je bila, u odnosu na tradiciju, revolucionarna sila prvog reda. Birokratska maina revolucionie tehnikim sredstvima, u principu - spolja, najpre stvari i poretke, a zatim i ljude u smislu menjanja uslova za njihovo prilagoavanje i, eventualno, u smislu poveanja mogunosti prilagoavanja spoljnom svetu racionalnim odreivanjem ciljeva i sredstava.

U svojim istraivanjima mesta i uloge birokratije u modernom drutvu, Veber je posvetio izuzetnu panju fenomenu harizme. Cilj mu je bio, oigledno, da ispita i utvrdi kako se istorijski uspostavljao i menjao auoritet vlasti, naroito u moderno doba, kada su stvoreni uslovi da birokratija postane najvii izraz vladavine zakona i da ubrzava korienje tekovina industrijske revolucije i drutvenih preobraaja koji joj omuguuju da zauzme sredinje mesto u drutvu.

Veberu je bilo jasno da je uspon birokratske organizacije u modernom drutvo jedan od rezultata drutvene podele rada, koja omoguuje uspostavljanje racionalnog pravnog poretka i racionalne vlasti kao izraza bezline vladavine zakona. U razvijenom sistemu novane privrede i poreske politike birokratija regulie ekonomske i drutvene razlike. Ali to vie nije privilegija imunih i monih uopte, ve struna uprava kvalifikovanih i plaenih inovnika, bez obzira na njihov ekonomski i drutveni poloaj. Zbog toga je za birokrtaiju bitno struno znanje, a ne humanistiko obrazovanje. A uspeno fukcionisanje sistema je njen najvii cilj. Sve to omoguuje jaanje moi birokratije. Taj proces se, po Veberovom miljenju, ne moe uopte zaustaviti u modernom drutvu. Jedini mogui izlaz je sve vea racionalizacija. Dakako, po Veberovom shvatanju, to je racionalizacija birokrtaije u kapitalistikom sistemu, jer on drugi izlaz nije video, obzirom na to da je bio uveren da samo sistem u kome vladaju ekonomski zakoni ima bitne uslove da se sve vie razvija.

to se tie birokratije, Veber nije video nikakve mogunosti njenog ukidanja, ve samo mogunosti njenog sve veeg racionalizovanja. U tom pogledu on je sumnjao i u mogunost uklanjanja birokratije u socijalizmu. Socijalizam nije privlaio njegovu panju, jer je bio uveren da se budunost drutvenog razvoja ne moe predviati pa se ni o budunosti socijalzma ne moe nita pouzdano tvrditi, pogotovu kada se postavlja pitanje birokratije.

III GLAVA

3.1 zakljucna razmatranja

U sreditu Veberovih istraivanja bio je kapitalizam kao moderno drutvo, a posebnu panju posvetio je birokratiji u kapitalizmu i hijerarhiji njene moi. Meutim, u svojim analizama on se vraao u prolost i upotreivao pojedine oblike ranijih drutvenih ureenja (od najstarijih vremena do modernog doba), koristei se u svojim istraivanjima uporedno-istorijskom metodom kako bi objasnio drutvene sisteme u raznim vremeninma, njihove raznovrsne funkcije, njihove strukture i uzroke koji su izazvali promene tih struktura. Upravo to to je sebi postavio zadatak da objasni najraznovrsnije drutvene pojave, upuivalo ga je da se slui metodama koje su mogle da ga vode tako postavljenom cilju. A bio je ubeen da ga takvom cilju moe voditi metoda razumevanja. Metodu razumevanja on je usvojio od V. Diltaja, sa neizbenim dopunama koje je dodao kao veliki istraivaki duh.

Literatura:

Socioloki metod Vojin Mili, Beograd 1996.

Istorija drutvenih teorija Velko Kora, Beograd 1999.

www.znanje.org

www.geothe.de

www.sociologija.differentia.co.yu

www.ius.bg.ac.yu

www.google,com/pictures

Sadraj

I Glava 2

1.1 Uvod 2

II Glava 3

2.1 Biografija Maksa Vebera 3

2.2 Metodoloka shvatanja 4

2.3 Maksova shvatanja kapitalistikog drutva 7

2.3.1 Shvatanje politike ekonomije kao najvieg stepena kapit. organizacije 8

2.3.2. Shvatanje birokratije u kapit. Drutvenim odnosima 9

III Glava 13

3.1 Zakljuna razmatranja 13

Literatura 14